Uživanje u hrani smatra se jednim od najistaknutijih ovozemaljskih zadovoljstava iako u suštini predstavlja egzistencijalnu potrebu. Bilo da volite da zasučete rukave u kuhinji ili samo degustirate specijalitete koji su tuđih ruku delo, svi smo mi na neki način kulinarski eksperti istančane i razvijene palete ukusa. Znamo koje namirnice i začini nam najviše prijaju i u kojim kombinacijama ukusa naše nepce uživa, a u kojima baš i ne. Međutim, bez obzira na to koliki smo hedonisti, još uvek postoje neke osnovne stvari u vezi hrane i kuvanja u kojima grešimo, obično zato što ih uopšte ne dovodimo u pitanje – zvuče istinito, pa moraju biti istinite, zar ne?
Čili
Uzmimo čili kao primer. Smatra se da su semenke najljući deo ove papričice, zbog čega ih najčešće i uklanjamo kada pripremamo papriku za kuvanje. Međutim, semenke uopšte nisu najljuće. One u stvari sadrže malu količinu kapsaicina, jednog od nekoliko jedinjenja koja izazivaju osećaj toplote. Zapravo, većina kapsaicina nalazi se u belom, sunđerastom delu oko semenki, u unutrašnjim membranama i u manjoj meri u mesnatim delovima ploda.
So
Mnogi veruju da će voda brže da proključa ukoliko u nju dodaju so, možda zbog šištanja i mehurića koji se javljaju kada dodate so u lonac. Hemijski govoreći, istina je da so podiže tačku ključanja, međutim, količina soli koja se koristi pri kuvanju je toliko mala da neće napraviti razliku u vremenu. Zapamtite ovo kada sledeći put budete nestrpljivo pokušavali da što pre skuvate veliku činiju testenine!
Mnogi su uvereni i da je i so veoma nezdrava za organizam. Ali našem telu je so neophodna, i iako je istina da bi valjalo da kontrolišemo količinu soli koju jedemo, naša tela koriste ovaj mineral za balansiranje tečnosti u krvi i održavanje zdravog krvnog pritiska. So je takođe neophodna za normalno funkcionisanje nerava i mišića.
Ukus
Postoje čak i pogrešne predstave o tome kako doživljavamo ukuse. Uvreženo mišljenje je da različiti delovi našeg jezika otkrivaju različite ukuse. Ali nauka ovo dovodi u pitanje, a istraživanja pokazuju da svi delovi jezika u određenoj meri osećaju svaki ukus. Ukus je važan faktor i kada odrasli pušači odluče da pređu sa cigareta na bezdimne alternative, a ni kategorija bezdimnih proizvoda nije lišena zabluda. Mnogi pogrešno veruju da su bezdimni proizvodi i cigarete podjednako štetni i slični. Međutim, bolje alternative pušenju cigareta, ne sagorevaju duvan, pa samim time ne stvaraju dim ni pepeo.
Zbog toga imaju potencijal da značajno smanje nivoe štetnih materija u poređenju sa cigaretama. Takođe postoji popularna zabluda da su svi bezdimni proizvodi isti, međutim, postoji mnoštvo inovativnih proizvoda dostupnih za odrasle pušače. Ovi proizvodi im omogućavaju da odaberu opciju koja odgovara njihovim potrebama i bolja je od nastavka pušenja. Nema sumnje da najbolja odluka koju svaki pušač može da donese je da se u potpunosti odrekne duvana i nikotina, međutim mnogi nisu spremni na ovaj korak. Zbog toga je važno da oni koji bi inače nastavili da puše znaju da postoje bolje alternative cigaretama koje ne proizvode dim i stoga mogu smanjiti nivoe štetnih i potencijalno štetnih materija u poređenju sa dimom cigareta. Ovi proizvodi nisu bez rizika i obezbeđuju nikotin, koji izaziva zavisnost, ali su bolji izbor za odrasle od nastavka pušenja.
Lako je nastaviti sa soljenjem vode u nadi da će brže proključati, ali bolje je imati prave informacije pri ruci kako biste mogli da donesete informisanu odluku o tome šta ćete raditi. Bilo da se radi o kuhinji ili duvanskim proizvodima — poznavanje činjenica će vam biti od koristi.
(PR tekst)
