Plaže širom sveta prolaze kroz proces razaranja i degradacije, pri čemu porast nivoa mora i priobalna urbanizacija oštećuju ekosisteme, ubrzavaju eroziju i ugrožavaju peščane obale.
Omar Defeo, profesor na državnom Univerzitetu u Urugvaju, rekao je da je problem i hitan i globalan. „Skoro polovina plaža će nestati do kraja veka“.
U studiji iz 2022. godine objavljenoj u časopisu „Marine Pollution Bulletin“, Defeo i drugi naučnici istraživali su kako urbani razvoj utiče na priobalne ekosisteme. Predvođena brazilskim istraživačem Giljermeom Korteom, studija je ispitala biodiverzitet na 90 lokacija na 30 plaža na severnoj obali Sao Paola, Brazil.
Istraživači su otkrili da posetioci plaža imaju najjači negativan uticaj na biodiverzitet. Studija je otkrila da se broj posetilaca „negativno povezuje sa bogatstvom vrsta i količinom biomase, posebno u potopljenim područjima“, rekao je Korte za Newsweek.
Korte, vanredni profesor morske biologije na Univerzitetu Teksas A&M, napomenuo je da je projekcija da bi peščane plaže sveta mogle nestati do kraja veka zasnovana na ranijem istraživanju Mihalisa I. Vusdukasa i njegovih kolega, objavljenom u časopisu Nature Climate Change 2020. godine.
Ugroženo mnogo turističkih zemalja
„U toj studiji, autori su sproveli globalnu analizu dugoročnih trendova erozije na peščanim obalama i pokazali da se očekuje da će se povlačenje obale ubrzati tokom vremena, posebno u scenarijima sa visokom emisijom gasova staklene bašte“, objasnio je Korte.
Prema Korteu, studija iz 2020. godine je otkrila da bi oko 13–15 procenata svetskih peščanih plaža „moglo da se suoči sa ozbiljnom erozijom do 2050. godine, a taj broj bi se povećao na 35,7–49,5 procenata do kraja veka“.
Nekoliko zemalja bi moglo da se suoči sa velikim gubicima, uključujući Demokratsku Republiku Kongo, Gambiju, Surinam, Komori, Gvineju Bisao i Pakistan. Mnoge od ovih zemalja su „zavisne od turizma, a peščane obale čine njihovu glavnu turističku atrakciju“, istakli su istraživači u studiji iz 2020. godine.
Kada se posmatra ukupna dužina peščanih plaža, za razliku od procenta, Australija se suočava sa najvećim ukupnim gubitkom, sa „najmanje 11.426 km peščane obale kojoj preti erozija“ – što je ekvivalentno oko 50 procenata ukupne peščane obale zemlje. Druge teško pogođene zemlje uključuju Argentinu, Kanadu, Čile, Kinu, Meksiko, Rusiju i SAD, navodi se u studiji iz 2020. godine.
Ljudska aktivnost već ubrzava eroziju
Ovo nije samo teorija.
Prirodni procesi na obalama, u kombinaciji sa povlačenjem obale usled rasta nivoa mora, mogli bi dovesti do skoro potpunog nestanka skoro polovine svetskih peščanih plaža do kraja veka.
Iako je „ovo prognoza“, rekao je Defeo, „već smo utvrdili da više od petine od 315 peščanih plaža koje smo proučavali širom sveta beleži intenzivne, ekstremne ili ozbiljne stope erozije, i naglasili smo značajan uticaj ljudskih aktivnosti na ove trendove.“
Korte je dodao da je biološka raznovrsnost ključna za pravilno funkcionisanje plaža i za očuvanje njihovih koristi, kao što su prečišćavanje vode, kruženje hranljivih materija i obezbeđivanje hrane za mnoge vrste, uključujući ribe, kornjače i ptice.
„Ljudski pritisci, poput velikog broja posetilaca, zgrada podignutih direktno na pesku i mehaničkog čišćenja plaža, smanjuju i količinu biomase i broj vrsta koje nastanjuju peščane plaže,“ istakao je, dodajući da to ne utiče samo na mestu gde se dešava, već i na biodiverzitet u donjim, podvodnim zonama.
Sistem pod pretnjom
Defeo ističe da za efikasnu zaštitu peščanih plaža treba čuvati celu „aktivnu obalnu zonu“, koja obuhvata dine, plažu i pojas talasa, jer samo tako možemo zaštititi obale od kombinovanih pritisaka. Dine štite plaže tokom oluja, a talasi vraćaju pesak nazad.
Kada ljudi grade preblizu obale, uklanjaju dine ili vegetaciju, ovaj prirodni „sistem“ prestaje da funkcioniše: erozija nadmašuje obnavljanje plaža i one počinju da nestaju. Ovaj problem je već stvarnost na mnogim obalama širom sveta, pogođenim rastom nivoa mora i olujama.
„Obalni pritisak“
Plaže imaju sposobnost da se prirodno „pomeraju“ prema unutrašnjosti kako bi se prilagodile rastu nivoa mora, ali samo ako je cela aktivna obalna zona očuvana. Kada se grade kuće, morski zidovi ili putevi, plaža biva „zarobljena“ u procesu koji se naziva obalni pritisak.
Veštačko dopunjavanje peska često se koristi kao poslednje rešenje – Sjedinjene Države su sprovele gotovo 2.000 takvih projekata. Međutim, ovo je vrlo skupo i često neefikasno, naročito ako pesak nije odgovarajuće veličine ili sastava, jer tada lokalni organizmi ne mogu da prežive.
Ove intervencije „su izuzetno skupe i često ekološki neefikasne“, posebno kada uvezeni pesak ne odgovara prirodnom okruženju. „Ako veličina zrna ili mineralni sastav nisu odgovarajući, autohtoni organizmi na plaži ne mogu da prežive.“
Najefikasniji način zaštite plaža je očuvanje dina i vegetacije na obali, što praktično znači izbegavanje gradnje kuća, zidova i puteva na tim područjima.
Tagovi
