Tužioci u Milanu pokrenuli su istragu protiv Italijana koji su navodno plaćali pripadnike Vojske Republike Srpske za odlazak u Sarajevo kako bi ubijali građane tokom četvorogodišnje opsade grada u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, piše Gardijan.
Više od 10.000 ljudi ubijeno je u Sarajevu usled konstantnog granatiranja i snajperske vatre između 1992. i 1996. godine, u onome što je bila najduža opsada u modernoj istoriji, nakon što je Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost od Jugoslavije.
STRANI DRŽAVLJANI NAVODNO PLAĆALI DA PUCAJU PO GRAĐANIMA SARAJEVA
Snajperisti su možda bili najopasniji element života pod opsadom u Sarajevu jer su nasumično birali ljude na ulicama, uključujući decu, kao da je u pitanju video igra ili safari.
Grupe Italijana i pripadnika drugih nacija, takozvani „snajperski turisti“, navodno su učestvovali u masakru nakon što su plaćali velike sume novca vojnicima koji su pripadali vojsci Radovana Karadžića, bivšeg lidera bosanskih Srba koji je 2016. godine proglašen krivim za genocid i druge zločine protiv čovečnosti, kako bi bili prebačeni na brda oko Sarajeva i pucali na stanovništvo iz zadovoljstva.
Sarajevo se nalazi u kotlini okruženoj planinama, što je posebno olakšalo njegovo odsecanje i napad.
Milanski tužioci, predvođeni Alesandrom Gobijem (Alessandro Gobbi), pokrenuli su istragu s ciljem identifikacije umešanih Italijana pod optužbom za namerno ubistvo otežano okrutnošću i niskim pobudama.
Istraga je pokrenuta na osnovu pravne prijave koju je podneo Ecio Gavaceni (Ezio Gavazzeni), pisac iz Milana koji je prikupio dokaze o navodima, kao i na osnovu izveštaja koji je tužiocima poslala bivša gradonačelnica Sarajeva, Benjamina Karić.
Gavaceni je rekao da je prvi put čitao izveštaje o navodnim snajperskim turistima u italijanskoj štampi devedesetih godina, ali tek nakon što je pogledao dokumentarni film „Sarajevski safari“ slovenačkog režisera Mirana Zupaniča iz 2022. godine, počeo je da istražuje dalje.
U dokumentarcu, bivši srpski vojnik i jedan izvođač radova tvrdili su da su grupe zapadnjaka pucale na civilno stanovništvo sa brda oko Sarajeva. Te navode su srpski ratni veterani energično demantovali.
„Sarajevski safari je bio polazna tačka,“ rekao je Gavaceni. „Počeo sam prepisku sa režiserom i odatle proširio istragu sve dok nisam prikupio dovoljno materijala koji bih predstavio milanskim tužiocima.“
„Ravnodušnost prema zlu“: Zabava kao glavni motiv inostranih „posetilaca“
Gavaceni tvrdi da je navodno umešano „mnogo, mnogo, mnogo Italijana“, ne navodeći tačnu cifru. „Bilo je Nemaca, Francuza, Engleza… ljudi iz svih zapadnih zemalja koji su plaćali velike sume novca da bi bili odvedeni tamo da pucaju na civile.“
Gavaceni je dodao: „Nije bilo političkih ili verskih motivacija. To su bili bogati ljudi koji su tamo išli iz zabave i ličnog zadovoljstva. Govorimo o ljudima koji vole oružje, koji možda idu na strelišta ili na safari u Africi.“
Tvrdio je da bi se osumnjičeni Italijani sastajali u severnom gradu Trstu i putovali za Beograd, odakle bi ih vojnici bosanskih Srba pratili do brda Sarajeva.
„Postojao je promet ratnih turista koji su tamo išli da pucaju na ljude,“ rekao je. „Ja to zovem ravnodušnošću prema zlu.“
Gavaceni je rekao da je identifikovao neke od Italijana za koje se tvrdi da su umešani i za koje se očekuje da će ih tužioci ispitati narednih sedmica.
Verovatno najpoznatije smrti od snajperske vatre su Boško Brkić i Admira Ismić, par dokumentovan u filmu Romeo i Julija u Sarajevu, koji su ubijeni snajperom 1993. godine dok su pokušavali da pređu most. Njihova tela su nekoliko dana ostala u ničijoj zemlji između položaja Bosanaca i bosanskih Srba. Fotografije su naširoko objavljene i postale su simbol nasumičnosti i nehumanosti rata.
Glavna ulica koja vodi u Sarajevo, Bulevar Meše Selimovića, dobila je nadimak „Aleja snajpera“ jer je postala izuzetno opasna, ali se nije mogla izbeći jer je vodila do sarajevskog aerodroma. Tramvajima i autobusima su prozori bili izrešetani, a svuda su bili znakovi upozorenja na snajpere.
Nikola Briđida (Nicola Brigida), advokat koji je pomogao Gavaceniju da pripremi slučaj, rekao je: „Dokazi akumulirani nakon duge istrage (koju je vodio Gavaceni) su dobro potkrepljeni i mogli bi dovesti do ozbiljne istrage radi identifikacije počinilaca. Tu je i izveštaj bivše gradonačelnice Sarajeva.“
Tagovi
