Bila je nedelja, pola sedam predveče, četrnaestog, poslednjeg dana performansa Kineza Lija pod nazivom „Čitanje knjiga plavom moru u trajanju od 14 dana; letovanje, moj godišnji odmor od svakodnevice“. Tačno u sedam sati Kinez Li je trebalo da pročita moru poslednje rečenice iz knjige „Istorija nadrealizma“ Morisa Nadoa. Stipe je prišao svojom barkom blizu obale ostrva Planjak, usidrio se i čekao da Kinez Li završi, i da ga prebaci na Korčulu. A na tom malom ostrvu Planjak, odmah iza čeličnog suncobrana i metalnog ligeštula, vijorila se velika zastava koju je Kinez Li tog jutra zabio između dve stene, i na kojoj je pisalo: „Antonen Arto: ‘Svako pisanje je svinjarija'“. Prekoputa, na obali naselja Soline, bilo je puno suncobrana, kao i dušeka na naduvavanje, gumenih pojaseva za decu, razbacanih peškira i ligeštula, kao i ljudi koji su se izležavali.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS OD ČETVRTKA, 7. SEPTEMBRA
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
