U novom broju Nedeljnika čeka vas velika ekonomska i geopolitička analiza Miše Brkića o ulasku mađarskog MOL-a u vlasničku strukturu NIS-a. Tekst otkriva pozadinu transakcije koja menja energetsku mapu regiona, analizira strategiju Viktora Orbana i MOL-a kao „predatora“ na tržištu, i postavlja pitanje da li je ovo uvod u potpunu promenu vlasništva nad srpskom naftnom industrijom.
Nedeljnik donosi i ekskluzivan uvid u sudske spise i svedočenja Milorada Ulemeka Legije i pripadnika „zemunskog klana“ u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Otkrivamo gde je Vrhovni sud našao bitne povrede zakona i šta je tačno Legija rekao, a šta je sud „čuo“.
Pišemo i o smrti Miroslava Aleksića i fenomenu „o pokojniku sve najbolje“ nasuprot teškim optužbama za seksualno zlostavljanje.
U novom broju čeka vas i velika istorijska priča o Srbinu koji je srušio makartizam.
Šta nam donosi MOL: Dolazak predatora
Miša Brkić bavi se ulaskom mađarske kompanije MOL u vlasničku strukturu NIS-a, nazivajući ovaj potez dolaskom predatora sa besprekornom strategijom. Analizira i kako MOL učvršćuje lidersku poziciju u regionu, kakva je sudbina rafinerije u Pančevu i Petrohemije, i da li se sprema scenario viđen u Hrvatskoj sa INA-om.
„Moguće je da MOL bude tvrđi orah od Gaspromnjefta, što će biti velika frustracija za državu Srbiju kao manjinskog vlasnika. Još šokantniji izazov za Srbiju mogao bi da nastane ako MOL, vođen profitnom halapljivošću i tržišnom supremacijom u jednom trenutku zatraži od Srbije da milom, silom ili mitom otkupi njen udeo u NIS-u“, piše Miša Brkić.
Šta je Legija stvarno ispričao o ubistvu Ćuruvije
Milana Milošević napravila je detaljnu analizu presude Vrhovnog suda i iskaza ključnih svedoka u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Tekst otkriva protivrečnosti između onoga što je Milorad Ulemek Legija izjavio i onoga što je Apelacioni sud naveo u oslobađajućoj presudi, posebno u vezi sa ulogom DB-a.
„Kod svedočenja ključnog svedoka, za kog se u oslobađajućoj presudi Apelacionog veća navodi da na suđenju nije ostao pri datim iskazima, iako se iz zapisnika sa suđenja vidi upravo suprotno – da je ostao pri datim iskazima. Ista situacija se ponovila 2023. godine, kada je Legija na pretresu pred Apelacionim sudom… više puta rekao da nema šta da doda niti oduzme od onoga što je rekao na prošlom svedočenju“, piše Milana Milošević.
Srbin (ili crnogorac) koji je srušio makartizam
Veljko Miladinović donosi filmsku priču o Milu Raduloviću, američkom oficiru srpskog porekla čiji je slučaj bio prekretnica u borbi protiv „lova na veštice“ senatora Džozefa Makartija. Povodom nove brodvejske predstave i filma Džordža Klunija, tekst rekonstruiše kako je jedan „meteorolog iz Detroita“ promenio američku istoriju.
„Milo je bio toliko pošten čovek, a njegova priča toliko snažna, da makartijevci nisu mogli jednostavno da odbace tu strašnu nepravdu skrivajući je iza vela nacionalne bezbednosti. Slučaj Mila Radulovića jasno je pokazao da je lov na veštice otišao predaleko“, citira Veljko Miladinović Radulovićevog savremenika, producenta CBS-a Freda Frendlija.
O pokojniku sve najgore
Ana Mitić piše o smrti Miroslava Aleksića, optuženog za silovanja i seksualno zlostavljanje, i reakcijama javnosti koje su srušile mit da o pokojniku treba govoriti samo najbolje.
„Zavera ćutanja je kod nas toliko jaka da i danas živi izreka ’o pokojniku sve najbolje’ – iako bi o njemu moglo da se ispriča sve najgore. Ali ljudi radije biraju da ćute. Međutim, smrt Miroslava Aleksića, optuženog za silovanja i seksualno zlostavljanje nad Milenom Radulović i još sedam devojaka, još jednom je srušila taj mit da je ćutanje zlato“, piše Ana Mitić.
Subordinacija, koordinacija, lustracija
Zoran Panović analizira strategiju opozicije, famoznu „studentsku listu“ i ideje o lustraciji, a razmatra i da li su pretnje revanšizmom motivacija za birače ili faktor koji zbija redove režima, i kakva je uloga studenata u eventualnom objedinjavanju opozicije.
„Da li bi ’studentska lista’ sa uverenjem da je dominantna antivučićevska snaga tražila da ima i svog predsedničkog kandidata, budu li objedinjeni parlamentarni i predsednički izbori? Studenti jesu oslobodili dobar deo Srbije od straha, ali je i Vučić kontraakcijama i relativnom lojalističkom konsolidacijom oslobodio mnoge svoje pristalice od straha“, piše Zoran Panović.
Islamska Republika je na umoru…ali je neće zameniti demokratija
Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima, piše o stanju u Iranu, gde se teokratski režim suočava sa sve češćim pobunama, ekonomskim kolapsom i pitanjem nasleđa Alija Hamneja. Pantelić analizira mogućnost vojne diktature i zašto pad teokratije verovatno neće doneti demokratiju.
„Pobuna građana Irana još jednom je prigušena, ali bi mogla da eksplodira u svakom momentu, iz bilo kog razloga. Nekada je motiv bila izborna krađa, nekada ubistvo devojke, nekada brutalne metode Basidža, a poslednji razlog bio je vrtoglavi skok cena i galopirajuća inflacija. Građani Irana, bez obzira na etničku pripadnost, umorni su od teokratsko-kleptokratskog režima“, piše Željko Pantelić.
S tobom bar znam gde je dno
Marko Prelević u svom eseju piše o „slučaju Ana Bekuta“ i kulturi otkazivanja (cancel culture) na srpski način. Povodom napada na pevačicu u Čačku i njene odbrane od strane vlasti, Prelević analizira odnos prema estradnim zvezdama, njihovim političkim stavovima i umetnosti koja ostaje iza njih.
„Hoću li, dakle, kenselovati Anu? Ne bi to bilo bez presedana: sa mojih plej-lista ukinut je Željko Joksimović… Ali samo, da li je Ana Bekuta moj Knut Hamsun, ili ću se i dalje obradovati svaki put kada shuffle odabere njenu pesmu? Zato Majkl Džekson, uprkos svim onim dokumentarcima, nikada neće biti otkazan“, piše Marko Prelević.
Srpska katolička Crkva svetog Ante
Miljenko Jergović piše o Crkvi svetog Ante na Crvenom krstu, remek-delu Jožeta Plečnika, i bosanskim franjevcima u Beogradu, o jednoj manjinskoj zajednici, vrhunskoj arhitekturi i ljudima koji su u teškim vremenima čuvali duh tolerancije i kulture.
„Većina mojih beogradskih poznanika ne znaju ni da ova crkva postoji,…Istina, skrivena je ta crkva i skrajnuta, oko nje je izgrađeno mnoštvo betonskih i mramornih nakarada, uglavnom stambenog tipa, koje je nagrđuju, ali svejedno nije nevidljiva. Ako za crkvu i znaju, onda to nije ni po Plečniku, ni po svetom Antunu Padovanskom, ni po bosanskim franjevcima, nego po tornju koji se nakrivio, pa je po tome ušao u turističke prospekte i vodiče“ piše Miljenko Jergović.
Tajna Krcunove devojke
Branko Rosić u intervjuu sa Milošem Čolićem, autorom knjige „Jutro u mraku“, otkriva nepoznate detalje iz istorije jugoslovenskog filma i politike. Razgovor se dotiče odnosa Slobodana Penezića Krcuna i njegove ratne ljubavi Slobodanke Stefanović, kao i susreta Miloša Crnjanskog sa Leni Rifenštal u Berlinu.
„U Berlinu tih dana Crnjanski sreće Terensa Atertona, britanskog novinara koga zna iz Beograda i koji ga moli da ga upozna sa Leni. Aterton je veoma zanimljiva ličnost… Crnjanski pristaje pod jednim uslovom, da je ne pita o seksualnom životu Hitlera. Aterton obećava: Neću““ piše Branko Rosić.
U novom Nedeljniku čekaju vas uvodnik Veljka Lalića i kolumna Hane Piščević, kao i priče Stefana Đukića, Đorđa Bajića i Pavla Zlatića a tu je i priča o norveškom pop fenomenu Marcus & Martinus pred njihov koncert u Beogradu.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
