Na naslovnoj strani ove nedelje čeka vas istorijska eksluziva koju donosi Miša Brkić. Tekst opisuje istorijsku misiju Felipea Gonzalesa, bivšeg španskog premijera i specijalnog izaslanika OEBS-a, koji je 1996. godine utvrdio izbornu krađu u Srbiji i predložio reformske mere za demokratizaciju zemlje. Poredeći tadašnje stanje sa današnjim, Brkić naglašava da su problemi ostali gotovo identični i da bi sprovođenje „Gonzalesovog izveštaja“ i danas bilo ključan korak ka demokratiji.
„Prijateljski me je „o’ladio“ i objasnio da me je pozvao iz drugog, mnogo značajnijeg razloga. Pozvao sam te jer sam želeo da ti pokažem kako je Španija prošla kroz tranziciju. Verujem da će ti to naše iskustvo poslužiti. Dok smo razgovarali u Beogradu, činilo mi se da ćeš kao novinar biti važan učesnik srpske tranzicije i zato sam te pozvao da se na licu mesta upoznaš sa španskom lekcijom demokratije i da će ti ona pomoći u tvom poslu“, piše Miša Brkić.
SAMIT AMERIKA–RUSIJA – KRAJ RATA NA POMOLU
Željko Pantelić analizira rusko-američki samit na Aljasci i ukazuje na to da Evropa i Ukrajina ostaju po strani dok se ključne odluke donose bilateralno između SAD i Rusije. Autor opisuje istorijske i savremene pregovaračke taktike, posebno ulogu Putina, i pokazuje kako Rusija koristi samit za jačanje svoje pozicije i propagandni efekat, dok je Trampova diplomatija često trapava i nepredvidiva.
„Za Putina je fundamentalno važno da se Tramp ne transformiše u glavnog zaštitnika Ukrajine i posledično odobri realizaciju Bajdenove odluke da se Kijevu odobri vojna pomoć u visini od 28 milijardi dolara. Ne treba potceniti ni izbegavanje novih američkih sankcija, posebno tzv. sekundarnih, dovoljno je pogledati posledice koje trpi Iran…“, piše Željko Pantelić.
ŠTA DŽONU IZ OHAJA ZNAČI DEMOKRATIJA U SRBIJI?
Analizom promene u američkoj spoljnjoj pomoći kroz USAID, Veljko Miladinović napominje da Trampova administracija sada fokus stavlja na konkretne ekonomske i političke koristi za SAD, dok humanitarni i razvojni programi bivaju striktno odvojeni. Autor ocenjuje da novi američki pristup služi kao kontrateža kineskoj inicijativi „Pojas i put“, sa ciljem strateškog uticaja i povrata ulaganja u domaću ekonomiju, dok tradicionalne „zapadne vrednosti“ ostaju marginalizovane u međunarodnim programima.
„Za američkog poreskog obveznika, argument je da je stari USAID donosio malo opipljivog povrata kod kuće. Veliki deo novca završavao je u dugoročnim projektima u inostranstvu, kod lokalnih partnera ili u multilateralnim fondovima, što znači da je efekat u SAD bio indirektan i teško merljiv – kroz globalnu stabilnost i reputaciju, a ne kroz nova radna mesta ili ugovore“, piše Veljko Miladinović.
„TAKE ON ME“ IMA TERAPEUTSKO DEJSTVO
Zoran Panović u ovom broju razmatra uticaj prvih rečenica poznatih romana, naročito Andrićeve „Na Drini ćuprija“. Panović analizira i pesme iz osamdesetih poput „Take On Me“ i „Running Up That Hill“ kroz uloge u serijama „The Last of Us“, „Adolescence“ i „Stranger Things“, naglašavajući njihovo emocionalno i terapeutsko dejstvo. Osvrće i na „Star Wars“ univerzum, posebno serije „Rogue One“ i „Andor“, prikazujući istorijske i političke paralele, kreativne detalje i kulturni značaj u globalnom kontekstu.
„Famozna „Take On Me“ zvučna je podloga i jednog od najemotivnijih delova četvorodelne „Netfliksove“ serije „Adolescence“ – u sceni kada se u poslovnom očevom kombiju vozi porodica (otac, majka i ćerka), dok je istovremeno trinaestogodišnji sin u zatvoru optužen za ubistvo. Otac i majka evociraju svoje upoznavanje, zabavljanje i zaljubljivanje pokušavajući da to vreme približe kćerci kroz „Take On Me“ koja se pušta i peva u kombiju, što je i pokušaj da rastrojena porodica nađe bar nekakav oslonac u očajnoj situaciju u koju ju je dovelo ponašanje njenog najmlađeg člana“, piše Zoran Panović.
BOKAN I JA
Rubrika „Jesi li snimio ovo“ donosi nam tekst Gorana Markovića koji se priseća svog iskustva u komisijama za prijemne ispite na Fakultetu dramskih umetnosti. Marković opisuje Rajku Grliću svoje susrete sa studentom Dragoslavom Bokanom, koji je kasnije postao komandant paravojne jedinice tokom rata u Bosni i autor više knjiga i monografija. Takođe se osvrće Bokanovo imenovanje za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta, uključujući i reakcije koje su usledile.
„To je ono što se može naći od onoga šta je nerealizovani filmski reditelj uradio posle ratovanja. Očigledno, zaplovio je na talasu nacionalizma i postao stalni gost Vučićevih privatnih televizija, najčešće u društvu kolege ratnog zločinca Vojislava Šešelja. Poslednjom uredbom Vlade Srbije postavljen je za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu“, piše Goran Marković.
KORPA PUNA BESMISLENIH MERA
Milica Rilak piše o najavljenom ograničenju trgovačkih marži u Srbiji kao reakciji na visoke cene hrane i pokušaju zaštite životnog standarda građana. Rilak naglašava da stručnjaci upozoravaju na ograničenu efikasnost takvih mera, navodeći primere iz regiona i EU gde su rezultati kratkoročni i često izazivaju sukobe sa tržišnim principima.
„Dok predsednik tvrdi da je reč o neophodnoj meri za borbu protiv „bahatosti“ trgovinskih lanaca i zaštiti životnog standarda građana, ekonomista Vasko Kelić upozorava da iskustva iz regiona pokazuju da je efekat takvih mera kratkotrajan i gotovo zanemarljiv.
Da li je ograničenje profita trgovaca zaista put ka nižim cenama za potrošače, ili samo popularna mera sa potencijalno negativnim posledicama po tržište?“, piše Milica Rilak.
VLADIKA GRIGORIJE JE ZVIJEZDA KAO ZDRAVKO ČOLIĆ
Dopisivanje između Ante Tomića i Draže Petrovića, ove nedelje započinje Tomić. On opisuje svoje putovanje u Crnu Goru uz slikovit i duhovit prikaz gužvi, granica i lokalnog mentaliteta. Poseban deo priče posvećen je promociji knjige vladike Grigorija, druženjima i kulinarskim iskustvima, ali i susretu sa monahom ocem Jovanom na malom ostrvu u Bokokotorskom zalivu.
„Naš razgovor povremeno prekidaju namjernici koji prilaze pozdraviti Grigorija. Jedan ga je osobito drzak zagrlio oko ramena i napravio selfie. Prije nego je okinuo na mobitelu, stavio je frajerske naočale na sunce. Odmah se vidjelo da je to jedan autentični pravoslavac. Slikao se sa srpskim vladikom kao što bi se nakon koncerta u diskoteci slikao s Devitom ili Nuccijem,“ piše Ante Tomić.
ŠTA NEDOSTAJE „BAKSUZIMA“?
U novom broju Žarko Trebješanin ukazuje kako optimizam, za razliku od pesimizma, igra ključnu ulogu u postizanju uspeha i prevazilaženju neuspeha. Trebješanin objašnjava da optimistički stav jača upornost, samopouzdanje i motivaciju, dok pesimizam stvara začarani krug neuspeha i pasivnosti. Kako autor naglašava, buđenje građanske svesti, solidarnost i aktivizam mogu razviti zdrav, delatni optimizam koji ljude osnažuje da menjaju društvo i prevazilaze dugogodišnju apatiju.
„Za uspeh u učenju, sportu, na poslu, u odnosu sa ljudima, potrebne su sposobnosti, inteligencija, veštine, znanje i, naravno, visoka motivacija. Ali sve to nije dovoljno. Neki ljudi sa solidnim sposobnostima, znanjima i željom za uspehom, ne uspevaju da ostvare svoj cilj, dok drugi, sa gotovo istim mogućnostima sa lakoćom uspevaju. U čemu je stvar? Da li zbilja o ishodu odlučuje puka sreća? Šta to nedostaje „baksuzima“? Koji je to mali ali važan tajni sastojak potreban za uspeh?“, piše Žarko Trebješanin.
NIJE VAŽNO ŠTO POSTOJI DOKUMENT O ZABRANI NUKLEARNIH PROBA
Aleksandar Radić analizira diplomatske i vojne poteze Rusije i SAD, te mogućnosti primirja koje bi Moskvi donelo stratešku prednost. Radić opisuje intenzivne borbe na frontu, upotrebu dronova i raketnog naoružanja, kao i zauzimanje ključnih gradova u Donbasu. Takođe naglašava visoku militarizaciju ukrajinskog društva, razvoj revanšističkog mentaliteta i pripreme NATO saveza za moguće buduće sukobe sa Rusijom.
„Amerikancima biće važno da li saveznici za predstojeći talas jačanja armija žele da nabave američka sredstva ratne tehnike. To će biti veliki posao – kome zatreba borbenih aviona F-35 neka potpiše neke papire i plati silni novac i dobiće šta žele za najmanje 100 miliona dolara po komadu plus naoružanje (platićemo mi za „rafal“ da ne pomislite da je bolje biti kvazineutralan)“, piše Aleksandar Radić.
ŠTA JE TO UVREDILO DRUGA STALJINA?
Marija Babić Milovanović u ovom broju donosi veliku priču o kompozitoru Dmitriju Šostakoviču. Ona analizira njegove najznačajnije kompozije, a među njima i poznatu operu „Ledi Magbet“. Autorka se u tekstu osvrće i na njegov odnos prema ženama. Ovi reddovi će vam doneti i saznanje o tome zbog čega je Staljin uvređen izašao iz pozorišta.
„Šostakovič je voleo red, preciznost i čistotu. Voleo je da svi satovi u njegovoj kući kucaju harmonično, da odzvanjaju u istoj sekundi, voleo je da posećuje zubara takođe na dva meseca, šišao se na dva meseca, praznio je pepeljaru kada bi se u njoj našla dva pikavca, redovno je svim prijateljima čestitao rođendane, i redovno je sam sebi slao razglednice kako bi poverio kako radi pošta“, piše Marija Babić Milovanović.
SREĆA SE ZASLUŽUJE
Aleksandar Misojčić piše o prirodi sreće i nesreće, njihovoj nepredvidivosti i uticaju na ljudske živote. On naglašava da sreća nije stalno stanje već niz retkih, dragocenih trenutaka. Autor takođe upoređuje Kairosa sa Tihe, boginjom sreće, i naglašava važnost strpljenja, spremnosti i svesti o retkosti sreće u svakodnevnom životu.
„Svaki dan slušam o ljudskim sudbinama, ljudskim tugama i mukama. O raskršćima na kojima se biraju putevi života. I nek se ne ljute dragi ljudi sa kojima razgovaram, ali iskreno mislim da najveći broj njih nije nesrećan. Nesreća je teška bolest. U čovekovoj suštini je traganje za srećom. Razni putevi vode ka njoj, a njena lica su jedinstvena i neponovljiva. Uglavnom budemo srećni kad smo voljeni, prihvaćeni ili pohvaljeni. Kad smo cenjeni ili makar nekritikovani. Srećni smo i kad se smejemo“, piše Aleksandar Misojčić.
NAŠE DRŽAVICE FUNKCIONIŠU KAO PORODIČNI BIZNISI
Svetislav Basara ove nedelje piše Jergoviću o poreklu imena i prezimena pojedinca u hrvatskom i srpskom društvu, istorijskim okolnostima, ali i o Medakoviću. Basara naglašava kako države i društva oblikuju ljude, nameću prepreke i prisiljavaju na kompromis između lične slobode i realnosti politike, dok istovremeno prikazuje i kontinuiranu borbu pojedinca da očuva integritet i identitet. Takođe razmatra pitanje nacionalnog identiteta, i uticaja istorijskih okolnosti na formiranje ličnih i kolektivnih sudbina.
„Da se i po treći put ponovim: sva ta nipodaštavanja, osuđivanja dekroatizacije, jugoslavizacije, srbifikacije i početničenja tvoje ličnosti uopšte nisu bezopasna. U čistom hrvatskom zraku uvek lebdi mogućnost da te neki za dom spremni klipan iz Imotskog u džemperu sa dezenom šahovnice, klepi negde lično na ulici. Zar Antu Tomića nisu polili kofom govana u Splitu, beše li? Ali mnogo je veća verovatnoća da će ti ozbiljnu štetu naneti stres, a ne neki imotski klipan“, piše Svetislav Basara.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, , Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
