Na naslovnoj strani novog broja čeka vas dubinska analiza srpsko-hrvatskih odnosa. Od zajedničke prošlosti i istorijskih sporova, preko krvavih sukoba, do nemirne sadašnjice i pitanja mogućeg pomirenja. Sve nijanse patnje, razdora i nade koje opterećuju dva naroda predstavljene kroz pregled ključnih događaja i mišljenja.
“U devetnaestom stoleću Hrvati su patili od kompleksa inferiornosti, poredeći se sa Srbima. Prihvatili su Vukovu reformu jezika, Srbin im je napravio Jugoslovensku akademiju znanosti, Beograd i njegov kulturni život im je bio nedostižan uzor. Krajem dvadesetog veka, pa do danas, Srbi su prema Hrvatima stvorili kompleks inferiornosti. Iz Jugoslavije su Hrvati izašli slavodobitnički ostvarujući svoj „tisućljetni“ san o nezavisnoj državi. Srbi i dalje rone suze za Jugoslavijom noseći u sebi mentalitet poraženog”, piše Milan St. Protić.
Čiji si ti (tužilac)?
Velika akcija hapšenja, po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, pokrenuta je zbog sumnje o mogućim finansijskim malverzacijama na projektu brze pruge (Beograd – Novi Sad – Subotica), a među privedenima je bivši ministar Tomislav Momirović, dok se postupak vodi i protiv Gorana Vesića i još 13 lica. Vest je odjeknula kao političko-pravosudna bomba, izazvavši oštre reakcije javnosti, optužbe za „tužilački državni udar“ i spekulacije o obračunima unutar vlasti.
„Glavno pitanje nakon hapšenja bivšeg ministra Momirovića i postupka protiv još jednog, Gorana Vesića, u većem delu javnosti nije da li su optuženi krivi i šta im se na teret stavlja, nego da li se uopšte vodi (valjan) proces, ili je sve to još jedan novi „igrokaz“ vlasti koji treba da amortizuje narastajuću krizu“, pišu Milica Rilak i Veljko Miladinović.
„Samo jedni mali, obični izbori…“
Politički uslovi i odnosi moći, promenili su se od 2011. do 2025. godine, pokazujući da opozicija danas deluje u znatno nepovoljnijem ambijentu nego što je to činila tadašnja SNS. Zoran Panović analizira ovu situaciju i kroz poređenje Vučića kao opozicionara i kao autokratskog lidera, razotkriva se paradoks vlasti koja je nekada obećavala slobodu, fer izbore i evropski put, a danas vlada pod sumnjom da je sve to sistemski ugasila.
„U predvečerje velikog naprednjačkog mitinga – 16. aprila, u „obaveštenim krugovima“ pronela se glasina da će Rasim Ljajić, tadašnji ministar rada i socijalne politike u vladi Mirka Cvetkovića, napustiti Tadića i da će se popeti na binu i govoriti. Što je naravno bilo nerealno, jer Rasim je ostao lojalan Tadiću dok je ovaj bio na vlasti, kao što će ostati lojalan i Vučiću dok je ovaj na vlasti“, piše Panović.
Jezička barijera
U ovonedeljnom dopisivanju Ante Tomića i Dragoljuba Draže Petrovića, Dražarazmatra kako jezičko nerazumevanje zapravo spasava Balkan od još većih sukoba. Kroz anegdote o Šrilančanima, Pakistancima i Filipincima na privremenom radu u regionu, tekst otkriva da je nepoznavanje jezika često put do mira, dok savršeno razumevanje vodi pravo u rat.
“Isti jezik je dakle inicijalna kapisla za ratove, tuče i masakre od Vardara pa do Triglava, tako da ja predlažem da se tradicionalni budući ratovi među jugoslovenskim narodima preduprede tako što će se osmisliti novi jezici za svaki narod ponaosob, i mirna Bosna. A mirne i Srbija i Hrvatska. Rat u Sloveniji je ionako najkraće trajao jer ko još govori slovenački. A u Severnoj Makedoniji još dok nije bila „severna“ ga nije ni bilo, jer ko još govori makedonski”, piše Petrović.
(Država)Palestina
Okupacija Gaze, podeljenost palestinskih vlasti, najave međunarodnog priznanja Palestine i uticaj američkih evangelista oslikavaju složenost trenutka u kojem se Izrael, te i premijer Netanjahu nalaze. Suočen s ličnim pravosudnim problemima, premijer vodi državu u upitnom smeru koji može ugroziti njene temelje.
„Svedoci smo još jednog začaranog vrtloga u kome je završio Bliski istok. Pogrešni i nepromišljeni potezi proizvode nove, udaljavajući region, i pre svega Izrael i Palestince, od održivog rešenja. Najavljena priznavanja Palestine imaju simboličnu vrednost a suštinski ne menjaju ništa ni na terenu“, piše Željko Pantelić.
Ustavni sud pred sudom
Ustavni sud Srbije, institucija koja bi trebalo da bude garant ustavnosti i zaštite ljudskih prava, našao se na stubu srama pred Evropskim sudom za ljudska prava. Zbog višegodišnjih kašnjenja u odlučivanju i ekspediciji presuda, Srbija je građanima i firmama kroz „prijateljska poravnanja“ isplatila desetine hiljada evra. Iako cifre možda ne izgledaju alarmantno, pravo pitanje je: zašto bi građani plaćali cenu neažurnosti i neodgovornosti sudija čija se imena ne znaju, a greške finansiraju?
„Evropski sud za ljudska prava u Strazburu do sada s oko 150.000 evra „kaznio“ Ustavni sud Srbije zbog sporosti u donošenju odluka i neažurnosti u njihovoj ekspediciji. Presude su donete u postupku takozvanog prijateljskog poravnanja s Vladom Srbije koja iz budžetske rezerve taj novac prosleđuje Ustavnom sudu da plati ove „kazne“. Na hiljade je slučajeva neažurnosti Ustavnog suda zbog koje su se građani i privredni subjekti žalili Evropskom sudu“, piše Miša Brkić.
Ekskluzivni intervju- Vuk Drašković
Vuk Drašković u velikom intervjuu govori o svom novom romanu „Suđenje“, ali i o stvarnosti u kojoj živimo. Bez zadrške iznosi stavove o Vučiću, Udbi, protestima, ratu u Ukrajini i neotvorenim dosijeima. Objašnjava zašto više ne podržava predsednika koga je nekada podržavao, kako su izgubljene šanse za lustraciju i evropski put Srbije, i zašto veruje da danas živimo „strašan san“ iz kojeg nas može probuditi samo jedan potez vlasti.
OBJEKAT 505, JUGOSLOVENSKI “TOP GAN”
U utrobi planine Plješevica ležao je jedan od najambicioznijih vojnih projekata Jugoslavije – podzemna baza Bihać, poznata pod šifrom „Klek“. Građena da izdrži nuklearni udar, decenijama je bila simbol moći i pripravnosti. Danas, urušena i zaboravljena, pretvorena je u tihi spomenik raspada jedne države. Ekskluzivna reportaža Aleksandra Radića, vodi vas kroz mračne tunele, političke napetosti, ratne godine i konačni čin uništenja.
„Leta 1991. godine u Hrvatskoj borbe su bile sve češće, a „kečevi“ su leteli na rutinske zadatke obuke kao da se ništa ne dešava pod krilima aviona. Povremeno su izviđali, u niskom letu prikazivali silu, a sa zemlje su gađali po avionima iz automatskih pušaka“, piše Radić.
Umiruća komedija
U Americi pod Trampovim uticajem, politička satira postaje nepoželjna, a humor se pretvara u oblik otpora. Ukidanje emisija poput „Late Showa“ ne dešava se zbog rejtinga, već zbog moći koju ismevanje nosi. Rumena Bužarovska razotkriva kako diktature reaguju na šalu, zašto opsovka nije isto što i otpor, i kako zabava prerasta u ozbiljnu političku borbu.
„Humor je mač s dve oštrice. Ima ulogu da kritikuje i osvešćuje, ali zloupotrebljen – ima ulogu da ponižava slabije. I koliko god da može da nas inspiriše i ohrabri, isto tako nas može uspavati kroz smeh i dati nam lažni osećaj da smo nešto postigli samo zato što smo ismejali diktatora. U međuvremenu, nasilnik siluje. I to boli – bez obzira koliko mu je mali“, piše Bužarovska.
Nekada je bolje odustati
Istrajnost se često slavi kao vrlina, ali granica između upornosti i tvrdoglavosti može biti tanka i opasna. U tekstu koji se oslanja na psihološka objašnjenja dr Stanislave Popov, govori se o trenucima kada je odustajanje najmudriji potez, o pogubnim posledicama prevelikog ulaganja u neuspešne borbe i o tome kako prepoznati sopstvene granice.
„Kao što postoje ljudi koji ne znaju da stanu i idu „glavom kroz zid“, postoje i oni koji odustaju i pre nego što uopšte i krenu u nešto. Da li postoji vreme kada treba odustati, a kada ne, i kako znati? I da li treba znati od čega odustati“, piše Zorica Marković.
Pod pritiskom
Svetislav Basara i Miljenko Jergović su sada već redovni “dopisivači“ u Nedeljniku, kao i na sajtu “Velike priče“. Dopisivanje o aktuelnostima koje se dešavaju u Srbiji, ali i u “komšiluku“ i svetu, nije izostalo ni ove nedelje. Koje i kakve utiske su razmenili ove nedelje, pročitajte u rubrici “Nikad bolje“ u novom broju Nedeljnika.
U ovonedeljnom dopisivanju, Jergović opisuje decenije života u Hrvatskoj ispunjene prijetnjama, prezirom i pitanjima o pripadnosti. Kritikujući književnu i kulturnu scenu, ukazuje na teškoće identiteta i društvene netolerancije u postjugoslovenskom prostoru. Tekstom osvetljava mračnu stranu društva i govori o opstanku i borbi za mir u vremenu krize.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, , Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG DVOBROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
