Iznajmljivanje nekretnina postalo je poslednjih godina vrlo unosan posao, a stanodavcima mnogi čak i zavide, jer “ne rade ništa, a svakog meseca im kaplje kirija”. Međutim, i u ovom biznisu, koji se čini veoma privlačnim i jednostavnim, ima mnogo situacija koje su veoma izazovne.
Iako se često govori o velikoj potražnji, odgovori stanodavaca, u anketi koju je sproveo portal 4zida, ukazuju na to da najveći izazov nije izdati stan, već ga izdati pouzdanom zakupcu bez neprijatnih iznenađenja. Najviše glavobolje stanodavcima zadaju podstanari koji pobegnu, a za sobom ostave dugove. Osim kašnjenja sa plaćanjem kirije i režija, stanodavci kao najveće probleme navode i oštećenje nameštaja i opreme, izlazak iz stana pre dogovorenog roka, prekomernu buku i pritužbe komšija i useljenje dodatnih osoba bez saglasnosti.
Predsednik Udruženja stanodavaca Srbije Dragan Cvijetićanin za 4zida kaže da se u poslednje vreme sve češće dešava neprijatna situacija da podstanar bez najave odseli, a da iza sebe osim duga za kiriju ostavi i neplaćene račune i ruiniranu nekretninu. On tvrdi da ugovor o zakupu stana u takvim situacijama ne znači mnogo, jer vlasnici svakako ne mogu da ostvare svoja prava.
“Ako se ide na privatnu tužbu, sam proces jako dugo traje. Prvi uslov je da znamo gde je taj zakupac otišao, a mi uglavnom to ne znamo. Podaci iz lične karte ne vrede, jer osoba promeni mesto boravka. Čak i kada sve dospe na sud i proces se završi pozitivno po vlasnika stana, najčešće se dešava da taj dug ipak ne može da se naplati, jer dužnik ili ne radi ili jednostavno nema sredstava”, navodi Cvijetićanin.
Profil “odbeglog podstanara”
On napominje da nema nikakvih pravila kada su u pitanju ovi nepredvidivi podstanari, jer se dešava da neki od njih redovno plaćaju nekoliko meseci, pa onda odu bez traga, ali i da odmah posle mesec dana, pokupe stvari i odu. Češće se, međutim, dešava da preko noći napuštaju stanove koje su zakupili kao nameštene, dok iz onih koji se iznajmljuju prazni ređe “beže”, jer je to logistički teže, zbog prevoza stvari i njihovog nameštaja.
Cvijetićanin kaže da više prijava stiže iz velikih gradova, dok se u manjim mestima retko dešava da se neko tako nekorektno ponaša, jer nema ni mnogo prostora za to, pošto se ljudi poznaju. “Odbegli podstanari” najčešće su, kaže, samci, a ređe parovi ili porodice.
“Manja je šteta ako samo ne plati zakupninu, ali ako mesec dana ili čak više meseci nije plaćao komunalne troškove, onda to sve ostaje stanodavcu da plati. U gubitku je i za kiriju i za račune, a najčešće i stan ostavljaju u ruiniranom stanju. Najčešći razlog za bežanje je kada se nešto u stanu, namerno ili slučajno uništi, kada je došlo do oštećenja ili nagomilanih troškova komunalnih usluga”, navodi Cvijetićanin.
On ukazuje da bi stanodaci bili najsigurniji kada bi uzimali depozit u visini tri kirije, kojim bi mogli da podmire sve potencijalne troškove u slučaju napuštanja nekrentine preko noći. Jasno je, kaže, da to danas nema ko da plati, a i da nije fer prema svima onima koji su korektni zakupci.
“Obično ljudi greše što depozit vežu za cenu kirije, a trebalo bi da ga vežu za cenu komunalnih troškova, da bi se osigurali od nesavesnih podstanara”, smatra Cvijetićanin.
Tržište zakupa: Od 200 do 660 evra, ali cena nije sve
Prema podacima sa portala 4zida, prosečna mesečna kirija za trenutno oglašene jednosobne stanove u Beogradu je oko 390 evra, dok su garsonjere oko 310 evra, a dvosobni stanovi se izdaju za oko 660 evra.
U Novom Sadu se najmanji stanovi iznajmljuju za oko 275 evra, dok najam jednosobnih košta kao garsonjera u Beogradu. U Kragujevcu je garsonjera oko 205 evra, a jednosoban stan oko 245 evra, dok je u Nišu mesečna kirija za garsonjeru oko 240, a za jednosoban stan oko 270 evra.
Iskustva iz ankete 4zida pokazuju da se dobro izdavanje ne svodi na sreću, već na dobru pripremu. Jasna komunikacija, realna očekivanja, dokumentovano stanje stana i precizan dogovor pre useljenja najčešće prave razliku između korektnog odnosa i problema. Za stanodavce to znači manje rizika, a za zakupce jasnija pravila i stabilniji odnos.
Dragan Cvijetićanin dodaje da nema detaljne evidencije koliko je ovih slučajeva, “odbeglih podstanara”, jer je nekim stanodavcima čak i neprijatno što su ispali naivni i izbegavaju o tome da pričaju.
“U takvim situacijama im je neretko tužba na poslednjem mestu, jer imaju troškove da stan dovedu u red, a ostali su bez stanarine i sa gomilom dugova, koje moraju da plate da ih ne bi jurili izvršitelji. Suđenje dugo traje, nemate sigurnost da ćete moći da naplatite. Imali smo više slučajeva da su stanodavci to uradili i onda na kraju izgubili vreme i novac, a nisu mogli da naplate dug, jer je osoba nezaposlena ili nema od čega da se naplati. Njih prosto bude sramota i smatraju da nisu smeli da dozvole da ih neko tako nasamari”, objašnjava Cvijetićanin.
Dodaje da se stanodavci nekad čak i teše, da je podstanar koji pobegne ipak “manje zlo” od onog koji ne želi da ode iz stana koji je iznajmio, a ne plaća ni kiriju, ni račune. To je tek posebna, i mučna, priča.
