Vlada je usvojila novu uredbu kojom se detaljno utvrđuju uslovi i kriterijumi za dodelu državne pomoći za razvoj širokopojasne internet mreže.
Iako sam dokument ne navodi konkretne iznose, on predstavlja pravni osnov za sprovođenje već pokrenutog „Projekta razvoja širokopojasne infrastrukture u ruralnim predelima Srbije“, za koji su obezbeđena sredstva kroz zajam Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 118,8 miliona evra.
Ovim strateškim dokumentom, kako se navodi, postavlja se jasan okvir za buduća ulaganja javnih sredstava, sa proklamovanim ciljem da se obezbedi brz i pouzdan internet pristup za sve građane i privredne subjekte.
U tekstu uredbe naglašavaju se principi transparentnosti i tržišne konkurencije, čime bi se, prema očekivanjima, trebalo osigurati efikasno korišćenje novca poreskih obveznika.
Otvorena mreža kao obaveza korisnika pomoći
Jedan od najvažnijih uslova za dobijanje državne pomoći jeste obaveza otvaranja izgrađene infrastrukture za druge učesnike na tržištu.
Prema uredbi, korisnik državne pomoći „mora da omogući veleprodajni pristup širokopojasnoj infrastrukturi pod jednakim uslovima i bez diskriminacije“.
Ova odredba bi u praksi trebalo da znači da kompanija koja uz podršku države izgradi mrežu ne sme da je koristi isključivo za svoje korisnike, već je mora iznajmljivati i konkurentima po unapred definisanim cenama.
Navodi se da je ova mera ključna za očuvanje konkurencije, pružanje većeg izbora krajnjim korisnicima i sprečavanje stvaranja lokalnih monopola finansiranih javnim novcem.
Planirano ulaganje u nerazvijena područja
Jedna od ključnih odredbi nove uredbe odnosi se na precizno definisanje područja u kojima bi državna intervencija mogla biti opravdana.
Prema tekstu uredbe, pomoć bi se prvenstveno usmeravala na izgradnju fiksne infrastrukture u „oblastima gde ne postoji ili nije planirana izgradnja širokopojasne infrastrukture u periodu od najmanje dve godine“.
Navedeni cilj je da se u tim, takozvanim „belim zonama“, omogući brzina interneta od najmanje 100 megabita po sekundi. Pomoć je predviđena i za područja gde postoji samo jedna mreža, kako bi se, prema zamisli zakonopisca, podstakla konkurencija i unapredio kvalitet usluge.
Slični kriterijumi važe i za razvoj 4G i 5G mobilnih mreža, gde bi se podrška usmeravala na lokacije bez adekvatne pokrivenosti. Ovim pristupom, kako se sugeriše u dokumentu, država nastoji da premosti digitalni jaz.
Transparentnost i konkurencija kao navedeni principi
U nameri da se, kako se navodi, spreče tržišne distorzije i osigura najbolja vrednost za uloženi novac, uredba propisuje da korisnik državne pomoći po pravilu mora biti izabran „u konkurentnom postupku javnog nadmetanja, u skladu sa načelima javnih nabavki i tehnološke neutralnosti“.
Uredbom je predviđeno da je davalac pomoći, pre pokretanja bilo kakvog projekta, dužan da sprovede detaljno mapiranje geografskih oblasti i organizuje javne konsultacije u trajanju od najmanje 30 dana.
Procenjuje se da ovaj proces omogućava svim zainteresovanim stranama, uključujući i druge operatore, da daju svoje mišljenje i planove, čime bi se obezbedilo da se javna sredstva ne ulažu tamo gde već postoji komercijalni interes.
Planirana podrška i za krajnje korisnike
Pored direktnih ulaganja u infrastrukturu, uredba predviđa i poseban mehanizam podrške u obliku vaučera namenjenih građanima i malim i srednjim preduzećima.
Navodi se da je ova vrsta pomoći osmišljena da podstakne tražnju za brzim internetom i olakša rad na daljinu i onlajn obrazovanje. Prema planu, korisnici bi mogli da iskoriste vaučere za pretplatu na novu ili za unapređenje postojeće internet usluge, pod uslovom da ona obezbeđuje značajno veće brzine.
U dokumentu stoji da će šeme za dodelu vaučera biti osmišljene tako da omoguće slobodan izbor bilo kog operatera koji ispunjava tehničke uslove, čime se, kako se očekuje, dodatno podstiče tržišno nadmetanje.
Tagovi
