Prema podacima Baze nepokretnosti Narodne banke Srbije (NBS), u periodu od oktobra 2015. do marta 2025. godine, privreda i građani su radi obezbeđenja kredita pod hipoteku stavili 223.593 nepokretnosti.
Ukupna procenjena vrednost ovih objekata iznosi gotovo 70 milijardi evra (8.208,6 milijardi dinara), objavio je portal N1.
Dominacija komercijalnih nekretnina
Iako stambeni objekti (stanovi i kuće) čine većinu po broju jedinica (75,3% ili 168.364 objekta), njihova ukupna vrednost iznosi tek oko 13,4 milijarde evra.
S druge strane, komercijalne nekretnine, kojih ima 55.229, čine čak 80,8% ukupne procenjene vrednosti baze, što je oko 56,5 milijardi evra.
Ove hipoteke služe kao garancija ne samo za stambene, već i za investicione kredite, kao i zajmove za likvidnost i obrtna sredstva privrede.
Cene kvadrata i regionalne razlike
Prosečna procenjena vrednost kvadratnog metra stambenog prostora u Srbiji tokom 2024. godine iznosila je 1.597 evra.
Ipak, primetna je velika razlika između regiona. U Beogradu je prosek 2.352 evra, dok u centralnim opštinama poput Savskog venca, Starog grada i Vračara vrednost kvadrata prelazi 3.200 evra.
Najviša prosečna cena zabeležena je na Savskom vencu, i to 3.797 evra po kvadratu.
U odnosu na 2023. godinu, procenjene vrednosti stambenih nekretnina porasle su za 9,7 odsto na nivou zemlje. Najveći skok zabeležen je u Vojvodini (17,8%), dok je u Beogradu rast iznosio 7,1 odsto.
Trendovi na tržištu kredita
Tokom 2024. godine evidentirano je preko 9.000 novih procena, što je značajan porast u odnosu na prethodnu godinu i ukazuje na veći broj kupovina nekretnina putem kredita.
Novogradnja je sa prosečnih 1.920 evra po kvadratu skuplja od starogradnje (1.503 evra). Najvišu cenu po kvadratu drže garsonjere i luksuzni stanovi sa četiri i više soba.
Prosečna površina stana datog pod hipoteku u 2024. godini iznosila je 59,7 kvadrata, a najčešće su u pitanju dvosobni i dvoiposobni stanovi, piše portal N1.
Tagovi
