Promene u pamćenju kako starite – koliko god bile iritantne – sasvim su normalne.
Može postati teže brzo se nečega setiti, ali dođete u fazu gde kažete: ‘Daj mi par minuta, ili mi daj neki nagoveštaj, pa će mi sinuti’“, kaže dr Daniel Lesli, neurolog u Remo Health, kompaniji za virtuelnu negu osoba s demencijom. „Niste više tako oštri kao nekad, ali ako smislite sebi strategije – poput toga da zapisujete stvari – možete učiniti informacije mnogo dostupnijim i znati šta je važno.“
Čuveni američki magazin Tajm, pitao je Leslija šta raditi čim osetite da vam pamćenje popušta, i koje sitnice možete raditi svaki dan da bi mozak ostao oštar.
Saznajte da li je nešto prolazno u pitanju
Ako primećujete da vam se često dešavaju ispadi pamćenja, pomenite to svom lekaru opšte prakse – i budite spremni da navedete konkretne primere. Možda je reč o nečemu što se može popraviti. „Svako, bez obzira na godine, može izgledati kao da ima neku vrstu demencije ako je pod velikim stresom, loše spava, ima nizak B12, ili ima infekciju, upalu ili nešto psihološki dešava“, kaže Lesli. Na primer, infekcije poput lajmske bolesti i autoimune bolesti poput lupusa povezane su s maglom u mozgu koja izaziva kognitivne poteškoće, poput problema s koncentracijom ili pronalaženjem reči, kao i pad radnog pamćenja, koje omogućava ljudima da obavljaju zadatke i rešavaju probleme bez traženja informacija. „Ako osećate da imate problema“, kaže Lesli, „pogledajte šta možemo popraviti.“
Uspostavite rutinu
Što više stvari možete automatizovati, više rezervi ćete imati da se fokusirate na ono što radite u trenutku. „Ako žonglirate ludačkim rasporedom koji se stalno menja, ili stavljate stvari na različita mesta, onda morate stalno iznova učiti ili raditi iste stvari na drugačiji način“, kaže Lesli. „To je kognitivni teret.“
Umesto toga, potrudite se da radite svoje aktivnosti svaki dan u isto vreme (i razmislite o korišćenju alarma da označi početak svake), odredite mesta gde uvek ostavljate ključeve ili naočare, i pravite listu obaveza koju precrtavate kako napredujete.
Vežbajte mozak
Mnoge takozvane igre za mozak zapravo neće pomoći da ostanete oštri. Ako, na primer, igrate kompjutersku igru gde pratite ribu kursorom, „onda ćete biti dobri u tome da mišem hvatate ribu“, kaže Lesli. „To se ne prenosi nužno na nešto što vam je važno.“
Umesto toga, dajte prednost povećanju kognitivnih rezervi kroz kontinuirano obrazovanje, poput upisa na kurs koji vas fascinira ili korišćenja aplikacije za učenje novog jezika, predlaže on.
Razgovarajte s ljudima svaki dan
Najbolja stvar koju većina ljudi može uraditi da poboljša pamćenje i misaone veštine jeste da ima društveni krug. „Društvene aktivnosti su ono za šta su ljudi stvoreni“, kaže Lesli. Razgovor s drugima proširuje ono čemu ste izloženi svaki dan, što pomaže da stalno učite. Plus, „ne znate šta će izaći iz usta druge osobe, pa se držite oštrije da biste odgovorili na te komentare“, kaže on.
Ako imate problema da čujete šta vam prijatelji govore, porazgovarajte s lekarom. Istraživanja su pokazala da blagi gubitak sluha udvostručuje rizik od demencije, umereni ga utrostručuje, a teški povećava petostruko. „Ako imate probleme sa sluhom, to ometa vašu društvenu aktivnost, što remeti pamćenje više nego gotovo bilo šta drugo“, kaže Lesli.
Zapisujte stvari – ili pravite pesmice o njima
„Ako samo slušate nekoga, to ulazi na jedno uvo, a može izaći na drugo“, kaže Lesli. Međutim, ako to zapišete, pa pročitate naglas – ili napravite zaraznu pesmicu ili šalu o tome – imaćete mnogo više puteva da lako prizovete ono čega želite da se setite.
Smanjite nered
Držite život što jednostavnijim, savetuje Lesli. To ne znači samo praćenje koliko stvari imate na stolu ili u kancelariji. Čak i umetnička dela na zidovima su važna: „Ako imate različite slike na svakom delu zida, i svaki put vas odvlači druga slika, onda ima više toga za praćenje“, kaže on. Kretanje u minimalističkom pravcu može koristiti zdravlju vašeg mozga.
Odmah se pozabavite finansijskim brigama
Efikasno upravljanje novčanim pitanjima može obuzdati stres i anksioznost. Budžetiranje, planiranje za budućnost i angažovanje stručne pomoći ako vam je potrebna oko finansijskih briga dobro je za vaš mozak. „Anksioznost zbog života na ivici zapravo može smanjiti vaš IQ“, kaže Lesli. Istraživanja su pokazala da, na primer, kada poljoprivrednici imaju finansijske brige poput oštećenja useva, njihov IQ padne za 13 poena u poređenju s vremenima kada nisu zabrinuti za finansijsku stabilnost.
Nisu sve finansijske brige pod vašom kontrolom. Ali briga o onima koje jesu, uvođenjem finansijske rutine, „može učiniti čuda za pamćenje i razmišljanje“, dodaje on.
Tagovi
