Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, gostujući na TV Pink, najavio da će uskoro uslediti „veliko povećanje penzija“ od osam ili devet odsto, čime bi prosečna penzija, koja trenutno iznosi 426 evra, porasla za dodatnih 40 evra.
„Penzioneri će dobijati sve više, jer nisu penzije pratile plate onako kako je trebalo“, objasnio je predsednik.
Istovremeno, tri udruženja penzionera imaju veće ambicije nego što Vučić obećava: zatražili su vanredno povećanje penzija od 10 odsto već od prvog oktobra ove godine, uz zahtev da u naredne dve godine penzije rastu po stopi od 15 do 18 odsto godišnje, kako bi se, kako su naveli, nadoknadio zaostatak za platama nastao od 2014. godine.
Krajnji cilj udruženja je da do kraja 2027. godine prosečna penzija dostigne najmanje 55 odsto prosečne zarade u Srbiji.
šta je dogovoreno sa MMF oko rasta penzija?
Novi PCI aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom ne donosi nova pravila za povećanje penzija, već obavezuje Vladu Srbije da se striktno pridržava domaćih fiskalnih pravila koja su usvojena još 2022. godine.
Ključno pravilo je da ukupni rashodi za plate u javnom sektoru i penzije zajedno ne smeju preći 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Unutar tog okvira, način na koji će se penzije usklađivati zavisi od toga koliki udeo penzijski rashodi trenutno zauzimaju u BDP-u.
Postoje dva scenarija: ako su rashodi za penzije između 10 i 10,5 odsto BDP-a, penzije se usklađuju po „švajcarskoj formuli plus“, odnosno sa zbirom 50 odsto rasta prosečne plate i 50 odsto rasta inflacije. Ovo je povoljnija opcija za penzionere jer delimično hvata korak sa rastom zarada.
Ako rashodi za penzije pređu 10,5 odsto BDP-a, aktivira se zaštitni mehanizam. U tom slučaju, penzije se usklađuju samo sa rastom potrošačkih cena (inflacijom).
U suštini, Vlada se obavezala da će svako buduće povećanje penzija biti automatski diktirano stanjem u ekonomiji – što je potvrđeno i u poslednjem saopštenju MMF o prvoj reviziji PCI sporazuma.
„Kako bi sačuvale teško stečeni kredibilitet politika, vlasti su ponovile svoju posvećenost poštovanju fiskalnog pravila za usklađivanje penzija zasnovano na formuli, kao i izbegavanju ad hoc povećanja penzija, u cilju balansiranja interesa penzionera i trenutnih poreskih obveznika. Nakon što aktuarska analiza penzionog sistema bude završena (rok: kraj marta 2026.), vlasti će razmotriti njene implikacije na dugoročne izdatke za penzije i zdravstvenu zaštitu“, stoji u saopštenju MMF objavljenom 10. jula.
dugoročni rast troškova penzija
Posebna MMF-ova analiza srpske ekonomije, međutim, baca svetlo na dugoročne rizike i izazove koji prate eventualne odluke o povećanju penzija, pre svega zbog nepovoljnih demografskih trendova i rastućih pritisaka na javne finansije.
Fond ističe da je Srbija, kao i ostatak Evrope, suočena sa ozbiljnim demografskim izazovima – starenjem populacije i smanjenjem radno sposobnog stanovništva.
Prema konkretnim projekcijama MMF-a, očekuje se da će samo izdaci za penzije u regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, kojem pripada i Srbija, rasti po stopi od oko 1,25 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje do 2030. godine. Ovaj rast je posledica očekivanog bržeg starenja stanovništva u ovom delu Evrope u odnosu na razvijenije zemlje.
U izveštaju se navodi da će izdaci za penzije, zajedno sa troškovima zdravstva, predstavljati jedan od pet ključnih generatora rasta javne potrošnje u narednoj deceniji.
Pored toga, MMF upozorava da se region, za razliku od razvijenih ekonomija, suočava i sa prognozom pada broja stanovnika za 10 odsto u narednih 25 godina, što dodatno pojačava pritisak na održivost penzionog sistema.
Tagovi
