Jedan od Ivy Leagu Univerziteta u Americi, Harvard, odbio je ultimatume Trampove administracije koja je, pod izgovorom borbe protiv antisemitizma, zatražila drastične reforme – uključujući ukidanje DEI programa i uvođenje ideološki raznolikog nastavnog kadra – što je viđeno kao pokušaj političkog mešanja u akademsku autonomiju.
Ovakav potez Harvarda, da ne pristane da žrtvjue svoje akademske slobode uprkos pretnji gubitka milijardu dolara od državnog finansiranja, predstavlja prekretnicu u odnosima između vlasti i univerziteta, piše Gardijan u svojoj analizi.
Šta se krije iza zahteva Trampove administracije
Pozadina zahteva za, do sada nezabeleženim, mešanjem vlade u poslove najbogatijeg univerziteta na svetu jeste navodni porast antisemitizma na kampusima, koji je proistekao iz talasa propalestinskih protesta koji su zahvatili Harvard i druge univerzitete nakon Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra 2023. godine i izraelske vojne ofanzive u Gazi kao odgovor.
Kritičari, međutim, smatraju da se iza toga krije zlokobniji plan Bele kuće – da se univerziteti očiste od, kako se smatra, liberalno-levičarske pristrasnosti, koristeći antisemitizam kao oružje za autoritarno preuzimanje moći.
Nakon što je Kolumbijski univerzitet popustio pod sličnim pritiscima, suočen s pretnjom gubitka devet milijardi dolara iz federalnih fondova, Bela kuća je poverovala da će imati uspeha i sa Harvardom.
U pismu koje je Harvard primio, administracija je zatražila obimne reforme upravljanja, uključujući uvođenje „meritokratske“ politike upisa i zapošljavanja, kao i reviziju stavova studenata i osoblja o raznolikosti. Zahtevi takođe uključuju zabranu nošenja maski, što se vidi kao odgovor na pro-palestinske proteste.
Pored toga, administracija traži ukidanje programa raznolikosti, jednakosti i inkluzije, tvrdeći da oni podstiču predrasude, kao i obustavu finansiranja studentskih grupa koje podržavaju nasilje ili nezakonite aktivnosti. Takođe se zahteva saradnja univerziteta sa federalnim imigracionim službama.
U pismu je zatim naveden detaljan spisak od deset uslova koje Harvard mora da ispuni kako bi nastavio da prima sredstva.
Odgovor Univerziteta
Oslonjen na finansijski fond koji je 2024. godine dostigao 53,2 milijarde dolara – što bi moglo ublažiti udarac potencijalnog gubitka državnih sredstava – predsednik Harvarda, Alen Garber, odbacio je pretnje Bele kuće.
Predsednik Harvarda, Alan Garber, izjavio je da univerzitet neće pristati na zahteve Trampove administracije da ukine DEI programe i ograniči studentske proteste u zamenu za federalna sredstva, ističući da nijedna vlada ne bi smela da određuje šta univerziteti predaju, koga primaju ili zapošljavaju.
On je naglasio da je Harvard već preduzeo korake u borbi protiv antisemitizma, ali smatra da su zahtevi politički motivisani i predstavljaju pokušaj direktnog mešanja u akademsku slobodu i intelektualne principe univerziteta.
„Iako su neki od zahteva usmereni na borbu protiv antisemitizma, većina predstavlja direktnu državnu regulaciju ‘intelektualnih uslova’ na Harvardu.
Pravnici univerziteta, Vilijam Berk i Robert Hur, obojica sa konzervativnim pedigreom, jasno su izneli šira ustavna pitanja, navodeći da su zahtevi vlade „u suprotnosti sa Prvim amandmanom“ i zaključivši da „Harvard nije spreman da pristane na zahteve koji prevazilaze zakonska ovlašćenja ove ili bilo koje administracije“.
reakcija na odgovor
U roku od nekoliko sati nakon što je Harvard odbio zahteve, administracija je reagovala zamrzavanjem grantova u vrednosti od 2,2 milijarde dolara, kao i jednog ugovora od 60 miliona dolara.
Delovalo je simbolično to što se Harvardova borba dešava istog dana kada je Trampova administracija otvoreno ignorisala odluku Vrhovnog suda da vrati pogrešno deportovanog Salvadorskog državljanina, Kilmara Abrega Garsiju, dok je predsednik Salvadora Najib Bukele bio u poseti Beloj kući.
Da li će harvardova odluka podstaći veći otpor Amerike protiv Trampa
Taj potez izgleda stavlja teret na Vrhovni sud da zauzme odlučniji stav protiv neposlušnosti Bele kuće.
Zahvaljujući stavu Harvarda, neki pripadnici establišmenta nadaju se da bi sud konačno mogao da pokaže kičmu.
Majkl Latig, bivši federalni sudija konzervativnog opredeljenja koji je ranije optužio administraciju za „objavu rata vladavini prava“, rekao je da je Harvardovo protivljenje „od ogromnog značaja“.
„Ovo bi trebalo da bude prelomna tačka u predsednikovom pohodu na američke institucije“, izjavio je za Njujork tajms.
Druge univerzitete, koji se suočavaju sa sličnim pritiscima da popuste, sada može ohrabriti primer Harvarda da se suprotstave, rekao je Ted Mičel, predsednik Američkog saveta za obrazovanje, iako većina drugih institucija nema finansijsku stabilnost kakvu ima Harvard.
„Da, Harvard nije zauzeo ovaj stav, bilo bi gotovo nemoguće da to učine i drugi“, rekao je.
Ovo bi takođe moglo poslužiti kao inspiracija za advokatske firme – od kojih su se neke već složile da pružaju besplatne usluge Trampu dok traži osvetu nad onima koji su zastupali njegove protivnike – da se suprotstave budućim pretnjama.
Stiven Miler, zamenik šefa osoblja Bele kuće i šef politike, navodno je želeo sukob sa Harvardom, verujući da je ključno razbiti liberalni uticaj na visoko obrazovanje.
Ali ako odgovor univerziteta posluži kao primer drugima, bitka bi mogla postati mnogo šira nego što je očekivao.
Tagovi
