Dok tonemo u san svake noći, možemo da se utešimo saznanjem da nikada nismo zaista sami – zahvaljujući desetinama osmonogih grinja koje izlaze iz naših pora da bi se zabavljale.
Ne možete da vidite niti da osetite ova mala noćna stvorenja, nazvana demodeks grinje, ali kao i skoro svaka odrasla osoba imate ih po celom telu, piše CNN u opširnom članku. Manji od tačke, ovi sićušni beskičmenjaci dužine oko 0,15 do 0,4 milimetara, žive oko spoljašnjih delova folikula dlake i hrane se njihovim masnim sadržajem.
„Dok spavamo, oni izlaze i veoma su srećni, pare se, posećuju rođake, šetaju po našem licu. U momentu kad se probudimo, vraćaju se u pore“, rekla je Aleksandra Peroti, vanredna profesorka biologije beskičmenjaka na Univerzitetu Reding u Engleskoj.
„Ako ste se naježili, nemojte“, kaže Peroti.
Demodeks grinje su češće prijatelji nego neprijatelji.
U zamenu za čišćenje prljavštine iz naših pora, ovim minijaturnim usisivačima dajemo naš melatonin, hormon koji se proizvodi u koži i koji nas uspavljuje, a grinjama daje vitalnu energiju, objašnjava Peroti. I poput mikroskopskih vampira, grinje su evoluirale da izbegavaju ultraljubičaste zrake, koje lako uništavaju njihovu DNK.
Na licu se obično nalazi do pet grinja po kvadratnom centimetru – uh! – mada ih je nemoguće videti golim okom, već samo stavljanjem uzorka kože pod mikroskop.
Ako vaš imuni sistem oslabi, populacija grinja se ponekad prekomerno namnoži, što dovodi do problema sa kožom i očima.
Kada ove grinje izazivaju problem
Demodeks grinje mogu da se razmnože preko noći, uzrokujući prekomerni rast koji se naziva demodikoza, kaže profesor dr Ričard Loksli, profesor medicine na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku.
Imunodeficijentne osobe, poput starijih ili ljudi na hemoterapiji, podložnije su demodikozi i mogu imati inflamatorni odgovor na grinje i bakterije koje ih mogu kolonizovati, rekao je Loksli.
Nije u potpunosti poznato zašto neki ljudi doživljavaju upalu koju izazivaju ove grinje, kaže Loksli. „Ali ono što se zna jeste da divlje životinje ne razvijaju nikakve bolesti od grinja, ali psi i mačke da. Dakle, možda smo se preselili u drugačije okruženje, i način na koji smo evoluirali, geneska mutacija je ugrozila naše imunološke puteve.“
Upala se može manifestovati kao rozacea, akne, suvoća i ljuštenje, posebno na obrazima, kapcima, čelu i naborima gde se nakuplja masnoća, kaže dr Roberto Rikardo-Gonzalez, vanredni profesor dermatologije na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku, koji je tesno sarađivao sa Lokslijem na istraživanju grinja.
Da bi se utvrdilo da li su demodeks grinje uzrok iritacije kože, dermatolozi mogu nalepiti ili lagano ostrugati gornji sloj kože i staviti uzorak pod mikroskop, objašnjava Rikardo-Gonzalez.
Tokom rutinskog pregleda oka, lekar može da proveri da li postoji voštano nakupljanje jaja demodeksa i otpada oko osnove trepavica, kaže dr Kori Lapin, oftamolog iz Ohaja.
Kod većine zdravih odraslih osoba, nema potrebe za panikom zbog demodeks grinja.
„Većina ljudi je potpuno nesvesna da imaju grinje, i (to) bi trebalo da ostane tako“, rekao je Loksli nakon što je sve ispričao. „Mogli biste naneti više štete tražeći probleme nego da ste agnostik u vezi s ovim. A ako imate problema, prvo bi trebalo da razgovarate s lekarom.“
I Lapin i Rikardo-Gonzalez preporučuju održavanje redovne higijene pre spavanja svake večeri, uključujući nežno sredstvo za čišćenje kako bi se uklonili ostaci i višak masnoće s lica. Skinite šminku s očiju i veštačke trepavice pre spavanja, kako bi se to područje održalo čistim i izbegla iritacija osetljivog tkiva oko očiju, kaže Lapin.
Osobe sa kožom sklonom aknama mogu da koriste lokalni retinoid jednu ili dve večeri nedeljno, kaže Rikardo-Gonzalez, napominjući da je umerenost ključna za rutinu nege kože lica pre spavanja.
„Video sam to kod pacijenata, kada imate narušenu barijeru koja štiti vlažnost kože, što znači da je vaša koža previše suva ili prekomerno proizvodi sebum zbog upale ili prekomernog pranja. Grinje se u tim slučajevima mogu prekomerno razmnožiti“, dodaje Rikardo-Gonzalez.
Studije su pokazale da je redovan, adekvatan san takođe važan kako bi se sprečilo da koža prekomerno proizvodi sebum, masnu supstancu koja je poput hrane za grinje.
Za lečenje demodikoze dermatolog može da prepiše ivermektin kako bi se redukovala populacija grinja na normalan broj, kaže Rikardo-Gonzalez. Postoje određeni standardi lečenja. Međutim, nije moguće potpuno se trajno rešiti grinja.
Danas su tu, sutra ih nema?
Smatra se da se demodeks grinje, koje se vekovima istražuju, prenose kontaktom sa našim majkama ubrzo nakon rođenja. Peroti i njen tim istraživača su 2022. godine otkrili da ova simbiotska stvorenja možda doživljavaju ono što ona naziva „dugom evolutivom smrću“.
„Kada imate organizme koji su izloženi ovom simbiotskom životu, to dovodi do erozije genoma, odnosno gubitka gena tokom vremena“, rekla je Peroti. „Predviđamo da će se ovo nastaviti do tačke kada će (grinje) nestati.“
Bez predatora, spoljnih pretnji ili konkurenata, demodeks grinje nemaju selektivni pritisak, dodaje Peroti. A pošto se prenose među ljudima koji su povezani, populacijama grinja nedostaje genetska raznolikost, drugim rečima, one su u srodstvu. Nije poznato koliko će izumiranje dugo trajati, ali za Peroti ovo nije za slavlje ili tugovanje s obzirom na to da će se ljudi verovatno prilagoditi da im demodeks grinje budu manje potrebne kako budu izumirale.
„Dugo se govori veoma loše o grinjama. Okrivljuju ih za mnoge probleme, ali problem je potisnuti imuni sistem, a ne sama grinja“, kaže Peroti. „Trebalo bi da ih smatramo svojim pratiocima.“
