Ovih dana dosta razmišljam o raskidima. Svim mogućim raskidima. Sa prijateljem, sa momkom, devojkom, psom. U vreme tinejdžerskih dana, mislila sam da pati samo onaj ko je ostavljen ali u stvari, kad prava stvar pukne, niko ne prođe bez ogrebotine.
Raskidi nikad ne postanu lakši, samo drugačiji. Neki bole u glavi, drugi u stomaku, neki svrbe, neki peku. Jedni dolaze u malim zalogajima, drugi te raznesu kao udar kamiona. Kad prođe vreme, nekih se sećaš s nostalgijom dok je nekima aftertaste gori i od ukusa.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
