Penzija za nekog predstavlja suton života, a za nekog početak novog “zlatnog doba”. Iako mnogi misle da izbor između ove dve mogućnosti zavisi samo od finansija, u agencijama za nekretnine tvrde da više ima veze sa životnim stavom. Jer, neki ljudi “prodišu” tek kada odu u penziju i baš tada žele da im sve bude potaman, pa i stan ili kuća u kojoj će provesti starost.
Zato baš u ovom periodu mnogi odlučuju da menjaju životni prostor. Jedni se samo presele u komšiluk, da bi deci oslobodili veći stan, ali ima i onih koji odluče da odu u manje mesto, na planinu ili čak u neki drugi grad, koji smatraju privlačnim i koji obezbeđuje bolji život sa manje novca.
U inostranstvu su omiljene lokacije sa toplom klimom poput Floride, koja prednjači na listi najpoželjnijih mesta za starije od 65 godina u SAD, dok su najpopularnije evropske destinacije Portugal, Španija, Austrija, Italija i Slovenija.
U regionu, penzioneri vole da starost provedu u Ohridu i Trebinju, a oni koji mogu da biraju, u Srbiji se odlučuju za Vrnjačku, Soko banju ili Koviljaču, kao i za Zlatibor, Novi Sad, Niš, Sremske Karlovce, a u poslednje vreme i Sombor.
Kakve stanove kupuju i koje lokacije traže?
Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida kaže da se kod dela kupaca starijih od 65 godina primećuje jedan specifičan obrazac: ne žele drastičnu promenu sredine. Najčešće kupuju nekretnine u istom delu grada u kom su živeli poslednjih 20 ili 30 godina, jer se penzioneri ne odriču lako infrastrukture na koju su navikli – apoteka, pijaca, lekar, a mnogi od njih ni komšija. To je razlog zašto se “penzionerske zone” u Beogradu praktično ne menjaju godinama.
Penzioneri najčešće kupuju jednosobne i dvosobne stanove do 55 kvadrata, i to kao deo životnog restrukturiranja — smanjuju kvadraturu, povećavaju komfor i smanjuju troškove održavanja.
“Penzioneri retko kupuju stan „od nule“, jer njihova kupovna moć u Srbiji uglavnom ne dozvoljava da samostalno finansiraju kupovinu manjeg stana u gradu. Umesto toga, najčešći scenario je da prodaju veći porodični stan, trosoban ili veliki dvosoban, i kupuju manji i funkcionalniji, često bliže deci ili zdravstvenim ustanovama. Dakle, kupovina je najčešće rezultat zamene kvadrata za bolju pristupačnost i jednostavnije održavanje”, objašnjava Aleksandra Mihajlović.
Zbog toga većina penzionera u Beogradu ostaje ili prelazi u delove grada koji im omogućavaju jednostavan i praktičan način života: Zvezdara, Čukarica, Voždovac, Mirijevo i pojedini blokovi Novog Beograda. Aleksandra Mihajlović kaže da biraju naselja sa dobrim domovima zdravlja, frekventnim autobuskim linijama i stabilnim cenama nekretnina. Cene kvadrata u tim zonama, koje se kreću približno od 2.000 do 3.000 €/m², omogućavaju da se prodajom većeg stana obezbedi manji, a da im deo novca ipak ostane, što je čest motiv.
Prema podacima PIO fonda u glavnom gradu živi 393.646 korisnika penzija, a svaki sedmi na Novom Beogradu (57.500). Opštine u kojima su najbrojniji su i Palilula, sa 41.690, Čukarica sa 40.880, Zemun sa oko 39.600 i Zvezdara i Voždovac sa po 35.500 penzionera.
Penzoneri vole i Sombor i Sokobanju
Agent za nekretnine Katarina Lazarević kaže da najstariji najčešće kupuju vikendice u blizini velikog grada, na Fruškoj gori, Slankamenu, Banji Koviljači ili Sokobanji i da gravitiraju ka mestima gde imaju komociju.
Značajan udeo na tržištu, kao kupci nekretnina, zauzimaju i povratinici iz inostranstva, odnosno ljudi koji su penziju zaradili od Evrope, preko Amerike i Kanade do Australije, a starost žele da provedu u zemlji u kojoj su rođeni i gde su im rodbina i prijatelji.
“Neki se odlučuju za Niš i okolinu, ali i za druge veće gradove, Novi Sad I Beograd, mada ima i onih koji, biraju manje gradove, poput Sombora. To je grad koji ima mir i jednu božanstvenu sredinu, gde postoji pozorište, muzej, filmski festival, divni restorani i banja u bizini. Iako je udaljen od Beograda i nije toliko pristupačan, on ima neku posebnu energiju. Mađarska je blizu, imaju opremljene ambulante, dom zdravlja i život je upola jeftiniji. Stan pritom izgleda kao najluksuzniji stan u Beogradu sa cenom koja je mnogo niža. Ljudi su fini, uredne su ulice, nema kriminala, ali to nije za mlade”, ukazuje Katarina Lazarević.
Prema podacima specijalizovanog portala 4zida, u Somboru je prosečno oglašena cena kvadrata za stan oko 1.000 evra, dok je za kuću potrebno izdvojiti upola manje – oko 500 evra po kvadratu. U ponudi ima više od 160 oglasa za prodaju stanova u Somboru i 238 za prodaju kuća.
U Sokobanji je kvadrat oko 1.700 evra stan, dok je u kućama u proseku oko 670 evra. Vrnjačka banja je skuplja, sa oko 1.900 evra po kvadratu za stanove i oko 970 evra za kuće. Jedno od mesta koje penzioneri takođe vole, zbog blizine Dunava, Fruške gore I Novog Sada su i Sremski Karlovci, a u gradu srpske duhovnosti i kulture kvadratni metar stana je oko 1.530 evra, a kuće 1.546 evra.
Na Zlatiboru, gde takođe vole da provedu starost devizni penzioneri prosečna cena kvadrata je oko 2.050 evra, a u kućama 1.490 evra.
“Kada dolaze iz inostranstva, stariji se najčešće odlučuju za mesta odakle im je poreklo i gde imaju nekog od rođaka. Oni koji su radni vek proživeli u Kanadi i Americi vole Beograd, ali ne kupuju ništa luksuzno. To je najčešće jednoiposoban, ili dvosoban stan i to najčešće bez garaže, jer kolima ionako ne mogu da se voze. Uglavnom kupuju kompletno namešten stan, ako može i sa viljuškama i kašikama. Oni koji dolaze iz Nemačke, najčešće traže nekretnine u mestima u kojima su odrasli ili tamo grade kuće”, kaže Katarina Lazarević.
