Nakon što su hodali Zemljom nekoliko stotina hiljada godina, ljudi bi mogli da pomisle da su videli sve. Ali ne i prema jednom timu naučnika koji tvrdi da su iskusili boju koju niko ranije nije video, piše Gardijan.
Ova smela – i osporavana – tvrdnja dolazi nakon eksperimenta u kojem su istraživači iz SAD-a laserima ispaljivali impulse direktno u svoje oči. Stimulišući pojedinačne ćelije u mrežnjači, laser je, kako tvrde, pomerio njihovu percepciju boja van prirodnih granica.
Njihov opis boje nije posebno upečatljiv – pet osoba koje su je videle nazivaju je plavo-zelenom – ali ističu da to ne prenosi u potpunosti njihov doživljaj.
Istraživači su podelili sliku kvadrata tirkizne boje kako bi približili nijansu, koju su nazvali olo, ali su naglasili da se ta boja može doživeti samo putem laserske manipulacije mrežnjače.
„Nema načina da se ta boja prikaže u članku ili na ekranu,“ rekao je Ostin Rorda, stručnjak za vid sa tima na Univerzitetu Berkli u Kaiforniji.
„Cela poenta je da to nije boja koju inače vidimo – to je nešto drugo. Ono što vidimo na slici je samo verzija toga, ali potpuno bledi u poređenju sa iskustvom olo.“
Ljudi vide boje zahvaljujući svetlosti koja pada na ćelije osetljive na boje, zvane čepići, u mrežnjači oka. Postoje tri vrste čepića – oni koji reaguju na dugu (L), srednju (M) i kratku (S) talasnu dužinu svetlosti.
Prirodna svetlost je mešavina različitih talasnih dužina koje u različitim razmerama stimulišu L, M i S čepiće, pa mi različito doživljavamo boje.
Crvena svetlost najviše stimuliše L čepiće, dok plava najviše deluje na S čepiće. M čepići su u sredini spektra, ali nema prirodne svetlosti koja stimuliše samo njih.
Tim iz Berklija rešio je da prevaziđe to ograničenje. Prvo su mapirali mali deo mrežnjače osobe kako bi tačno utvrdili gde se nalaze njihovi M čepići.
Laser je zatim skenirao mrežnjaču, i kada bi naišao na M čepić, ispalio bi sićušni svetlosni impuls da stimuliše tu ćeliju, uz korekciju pokreta oka.
Rezultat, objavljen u časopisu Science Advances, bio je oblak boje u vidnom polju, veličine otprilike dvostruko veće od punog meseca.
Boja je izvan prirodnog opsega vida jer su M čepići stimulisani gotovo isključivo – stanje koje prirodna svetlost ne može da izazove.
Naziv olo potiče od binarnog koda 010, što označava da su uključeni samo M čepići (L i S su „isključeni“).
Tvrdnja je zbunila jednog stručnjaka.
„To nije nova boja,“ rekao je Džon Barbur, specijalista za vid sa univerziteta Siti Sent Džordž u Londonu. „To je samo zasićenija zelena koju je moguće proizvesti samo kod osobe sa normalnim crveno-zelenim vidom kada dolazi stimulacija isključivo iz M čepića.“
Istraživači ipak veruju da alat, nazvan Oz vision po Smaragdnom gradu iz knjiga L. Frenka Bauma, može da im pomogne da istraže osnovna naučna pitanja o tome kako mozak stvara vizuelne percepcije sveta.
Osim toga, može imati i druge primene. Kroz preciznu stimulaciju ćelija mrežnjače, naučnici bi mogli više da saznaju o slepilu za boje ili bolestima koje utiču na vid, poput retinitis pigmentosa.
Da li će ostatak sveta moći da iskusi olo?
„Ovo je osnovna nauka,“ rekao je Ng. „Nećemo videti olo na ekranima pametnih telefona ili televizora uskoro. A to je daleko izvan mogućnosti bilo koje VR tehnologije danas.“
