Ograničavanje visine trgovačkih marži ponovo je na stolu i to, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao „odlučan odgovor“ na visoke cene hrane.
Međutim, dok predsednik tvrdi da je reč o neophodnoj meri za borbu protiv „bahatosti“ trgovinskih lanaca i zaštiti životnog standarda građana, ekonomista Vasko Kelić upozorava da iskustva iz regiona pokazuju da je efekat takvih mera kratkotrajan i gotovo zanemarljiv.
Da li je ograničenje profita trgovaca zaista put ka nižim cenama za potrošače, ili samo popularna mera sa potencijalno negativnim posledicama po tržište?
cene evropske a plate balkanske
Problem je, prema rečima predsednika Vučića, sistemski i dubok.
„Kod nas su cene hrane i bezalkoholnih pića na nivou 95% prosečnih cena Evropske unije. To apsolutno ne sme, ne može i nije moguće da se dogodi“, izjavio je on tokom intervjua na TV Pink, ističući da su troškovi poslovanja trgovaca u Srbiji znatno niži.
Kao glavni uzrok visokih cena on vidi navodnu praksu trgovinskih lanaca.
„Sada ću da vam otkrijem kojim su se trikovima trgovci služili. Mi se dogovorimo da se spuste cene za 50 proizvoda, a oni podignu svoju maržu i povećaju cene svih drugih proizvoda i na tome nadomeste svoj profit“, rekao je Vučić.
Zbog toga, kako je napomenuo, najavljena mera neće biti selektivna, već će obuhvatiti hiljade proizvoda, od mleka i hleba do kafe i voća.
zanemarljivi efekti ograničenja marži na cene
Sa druge strane, ekonomista Vasko Kelić, istraživač u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, upozorava na ograničene domete ovakve politike.
„Ako posmatramo slučajeve Rumunije, Mađarske i Severne Makedonije, koje je upravo i Vučić naveo tokom intervjua, može se primetiti sličan obrazac. U mesecu uvođenja mere ili jedan mesec kasnije dolazi do smanjenja cena hrane za, u slučajevima tih zemalja, maksimalnih 3 posto, nakon čega u narednim mesecima dolazi do povratka cena hrane na početni nivo“, ističe Kelić, koji je i odbornik opozicionog Zeleno-levog fronta.
On za Nedeljnik ocenjuje da bi neki vid subvencija usmerenih ka lošije stojećim potrošačima a potom proširen na ostale društvene kategorije predstavljao bolji odgovor na postojeću krizu u kratkom roku.
Vasko Kelić, ustupljena ilustracija
sukob budimpešte i brisela
Iskustva iz Evropske unije nude još složeniju sliku. Zemlje koje su uvele ograničenja cena, poput Mađarske, nisu uspele da obuzdaju inflaciju hrane, koja je u jednom periodu dostigla skoro 50%, znatno iznad proseka EU.
Pri tome, tvakva politika dovela je Budimpeštu i do direktnog sukoba sa Briselom. EU je pokrenula postupak protiv Mađarske upravo zbog obaveznih ograničenja profitnih marži, a Evropska komisija je u zvaničnom dopisu navela da mađarske mere primoravaju strane trgovce da „prodaju svoje proizvode sa gubitkom“, čime se krši „sloboda osnivanja preduzeća“ zagarantovana Ugovorom o funkcionisanju EU.
Mađarska vlada je, međutim, odbacila optužbe, a ministar Gergeli Guljaš je poručio da Brisel štiti „profite multinacionalnih kompanija“, dok mađarska vlada „mora da zastupa interese ljudi koji ovde žive“.
mere koje pripadaju prošlosti
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković ukazuje da mere poput ograničenja marži nisu novost, ali da pripadaju prošlosti.
On je za agenciju Beta rekao da je vlast u vreme Jugoslavije donosila mere o maksimalnim maržama, ali od 1989. godine cene se u trgovini slobodno formiraju.
„U izuzetnim slučajevima to se može propisati kada se dese neki veći poremećaji na tržištu, elemetnarne nepogode i ratovi… ali takva vrsta povoda za sada ne postoji“, rekao je Petković.
Dodao je da mu je žao što je iz udžbenika izbačena lekcija o štetnosti ovakvih mera, jer „izgleda da su ljudi zaboravili tu lekciju o besmislenim merama“, i upozorio da će tržište uvek naći način da nadoknadi gubitak.
Tagovi
