Kao jedan od 12.000 advokata u Republici Srbiji i raniji predsednik AKS pozivam predsednika Republike da, ovoga puta, stane iza svojih reči i zaista pokrene inicijativu za izmenu Zakona o advokaturi jer nema više potrebe da se i on i advokati pretvaraju da između advokature i njega postoji i najmanje razumevanje.
Nema ni potrebe da se svi zajedno pretvaramo da živimo u uređenoj, modernoj, srećnoj i pravnoj državi.
Nema više razloga da se lažemo da ima nade za novi društveni dogovor i da ne znamo šta nam se misli i sprema.
Upućujem ovaj izazov jer verujem da će ovakav napad na srpsku advokaturu ubrzati kraj jedne političke ere i okončati ovaj pravni provizorijum u kome advokati obavaljaju svoju delatnost, ovu imitaciju prava i formu bez suštine.
Ton predsednikove najave otkriva svu osionost, nervozu, pretnju, nepoštovanje i bespomoćnost u maniru najsjajnijih primera pseudoradikalske misli još od devedesetih godina i početka šešeljizacije javnog govora na srpskoj političkoj sceni.
Ova izjava sadrži sve što treba da probudi najgluplja atakiranja na advokaturu – tu je pretnja rasturanjem nacionalne komore, pretnja krivičnim progonom, tu je nezaobilazna obojena revolucija i, za nas advokate nova stvar, uticaj stranih sila .
Iz tih razloga i zbog naše obustave predsednik je rešio da nas nema i da stvori nove komore, bolje i lepše, koje će umeti da cene neupitnu nezavisnost naših tužilaštava i sudova, pravednost naše policije i novi autoput.
Predsednikova advokatura iz snova potiče iz Zakona o advokaturi iz 1946 godine po kome je ministar pravosuđa imao ovlašćenje da raspusti Upravni odbor komore ako nađe da ne ispunjava svoje dužnosti, tako da je, osim dece, i advokatura bila u vlasništvu države.
Ja sam advokat pojedinac, što bi se reklo „slamka međ vihorove“ ali odgovorno tvrdim: ovo će biti bitka koju će predsednik izgubiti. Advokatura je, ne zaboravimo to, ustavna kategorija i njen ustavno-pravni položaj i Zakon o advokaturi oduvek su bile njene crvene linije. Napad na te vrednosti izazvaće najoštriji otpor cele organizacije koja nece blokirati ulice nego sistem.
Predsednik kaže da ga je baš briga za našu obustavu rada zbog hapšenja jednog od nas iz političkog razloga i hapšenja na desetine građana i njihovog prebijanja „pendrekom spasa“ koji im je najzad podaren, iako im je do sada bio od predsednika uskraćivan. Ne interesuje ga to, kaže on. To je dečija izjava, neću- da- se- više- igram izjava, nedostojna ozbiljnog čoveka a kamoli izabranog predsednika. Ali nešto ga je i zainteresovala (obustava) jer zakon, ipak, menja.
Menja i Zakon o univerzitetu a i sudije i tužioci mu nisu po volji, sem jednog ( ako mislimo na istog, taj je, ako ne, naći će se). Stvoriće „advokate koji žele da rade“, u njih čovek može imati poverenja. Za ostale slede krivični postupci, informerska haranga i pendrek ako prelaze na crveno svetlo.
Međutim, zarativši sa još jednim segmentom društva, ovoga puta, imaće dostojnog protivnika. Društveni ugovor je prekršen i ne može se očekivati da zakon obavezuje samo jedne dok, u međuvremenu, predsednik trgovinom uticaja zapošljava neko lice preko predsednika Vlade za 5000 e platu, očekujući njegovu poslušnost do groba.
Priznajući javno ovo krivično delo pokazao je kakvo je njegovo poimanje države – kao jedne smešne, privatne, vaninstitucionalne tvorevine zasnovane na strahu i vređanju ljudi koji imaju suprotno mišljenje ili koji sede sa Rektorom u kafani – u kojoj jedino on ima mandat da šamara levo i desno u ime Srbije.
Jedan častan čovek se mora tome usprotiviti, pa i mi advokati, primićemo tu borbu i radovati joj se. Branićemo samostalnu i nezavisnu advokaturu.
Na kraju, podsetiću predsednika da je srpska advokatura, svojevremeno, prva u zemlji javno osudila Vladu Kraljevine Jugoslavije zbog potpisivanja Trojnog pakta u onakvom zastrašujućem trenutku.
I danas odbijamo pakt sa silom. Što se nas tiče, bolje rat nego pakt!
Tagovi
