U Srbiji oko 51.000 ljudi godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti. To je jedan grad veličine Šapca koji nestane. Još jedan ceo poprilično veliki grad boluje od srčane slabosti, negde oko 125.000 ljudi, a godišnje blizu 8000 njih bude hospitalizovano. To pokazuju rezultati Evropske studije o epidemiologiji srčane slabosti koje je prezentovao akademik Petar M. Seferović, jedan od naših najcitiranijih naučnika koji se i ove godine našao na Stanfordovoj listi najuticajnijih istraživača u svetu objavljenoj prošle nedelje.
Nova naučna saznanja o srčanoj slabosti nastala su kao rezultat istraživanja Srpske akademije nauka i umetnosti i Udruženja za srčanu slabost Srbije.
Broj obolevanja od srčane slabosti raste u odnosu na prethodne rezultate, što je na neki način iznenađujuće jer je do sada važilo mišljenje da je učestalost stabilna, ali da se taj broj samo zbog boljeg preživljavanja povećao a prvenstveno zbog boljeg prepoznavanja obolelih sa srčanom slabošću, pa je ono sada blizu četiri novoobolela na hiljadu stanovnika godišnje u Evropi.
Pored toga broj obolelih od srčane slabosti iznosi 1,9% opšte populacije odraslih osoba, dok je u populaciji starijih taj broj još veći.
Ono što je novina, što do sada nije bilo poznato za evropski kontinent jer prvi put imamo podatke koji kažu da je stopa mortaliteta tokom hospitalnog lečenja oko 8%, što je više u odnosu na stopu mortaliteta od akutnog infarkta miokarda, pa se na taj način mortalitet od srčane slabosti izjednačava sa nekim od veoma agresivnih maligniteta kao što je recimo karcinom debelog creva ili karcinom pluća.
Iako medicina napreduje, kako je i ovo istraživanje pokazalo, raste broj ljudi koji boluju i umiru od srčane slabosti. Akademik Seferović za Nedeljnik objašnjava zašto je to tako:
„Zato što je biologija dominantna u ljudskoj patologiji. Mi se trudimo da zaustavimo biološki progres bolesti, ali to uvek nije moguće. Svi faktori rizika koji izazivaju bolest, oni ne mogu da se zaustave i ne mogu da se eliminišu potpuno. I zbog toga proces i dalje napreduje. Smrtnost od ove bolesti se povećava kako se povećava obolevanje od kardiovaskularnih bolesti uopšte, infarkta srca, angine pektoris, arterijske hipertenzije i srčane slabosti. To su tri velika drajvera koji dovode do smrtnosti.“
Ovo istraživanje je rađeno da bismo dobili podatke i shvatili kakav je neprijatelj protiv kojeg treba da se borimo.
„Podaci koje smo dobili su prilično jasni, oni pokazuju da je neprijatelj izuzetno ozbiljan i da ima vrlo visoki stepen obolevanja i vrlo visoku smrtnost. Druga stvar koja je važna, mi smo analizirali koji se lekovi i uređaji upotrebljavaju, i došli do zaključka da su lekovi dobri, da njihova upotreba nije optimalna, ali da je veoma dobra što nam na neki način govori da je naša šansa da u budućnosti budemo još bolji, da je za to otvoren put i da možemo još bolje i potpunije da lečimo naše bolesnike. Ipak, bolest je u ogromnom zamahu zbog toga što ne možemo da kontrolišemo faktore rizika“, objasnio je akademik Seferović.
Ali to nije samo kod nas tako, nego u celom svetu. Zemlje Istočne i Srednje Evrope nažalost prednjače u odnosu na ostatak kontinenta. Kao predsednik Udruženja za srčanu slabost, akademik Seferović kaže da se u periodu od 20 godina suočava sa potpuno istom stvari.
Ova epidemiološka studija je prikupila podatke za 2019. godinu, poslednju pre pandemije COVID-a, što je značajno u kontekstu broja ostvarenih hospitalizacija zbog srčane slabosti. Svi podaci iz 43 evropske zemlje članice Evropskog udruženja kardiologa sa populacijom od preko 900 miliona ljudi prikupljeni su direktno od nacionalnih koordinatora i direktno iz zdravstvenih statistika ovih zemalja.
Kako među tim zemljama stoji Srbija kada je u pitanju zdravlje srca?
„Mi smo uglavnom u nekom srednjem rasponu i od obolevanja i od umiranja. Međutim, i taj srednji nivo je vrlo visok i dovodi do visoke smrtnosti. Druga stvar koju opšta javnost treba da razume jeste da je smrtnost i obolevanje srčane slabosti znatno gore nego kod karcinoma“, upozorava akademik Seferović.
Rezultati ovih istraživanja su publikovani u nekoliko prestižnih naučnih časopisa o srčanoj slabosti. A upravo zbog broja publikacija i citiranosti, akademik Seferović važi za jednog od najbolje rangiranih naučnika zaposlenih na Univerzitetu u Beogradu među 110 naših naučnika koji su na listi najuticajnijih istraživača u svetu koju je objavio američki univerzitet Stanford.
„Sve je vrlo jednostavno. Ja se bavim istraživanjima kardiovaskularnih bolesti pola veka. Kroz tih pola veka sam stekao izvanrednu grupu lekara, tim s kojim radim na najbolji mogući način u smislu toga da se bavimo najatraktivnijim oblastima kardiovaskularne medicine i srčane slabosti. I zbog toga je citiranost naših radova i mojih radova veoma visoka i to je odgovor zbog čega se nalazim na Stanfordovoj listi najcitiranijih naučnika u Evropi“, objasnio je akademik Petar M. Seferović.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE OD ČETVRTKA, 9. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
