Godina je bila 1697. kada je narednik Preobraženjskog puka Petar Mihajlov poveo tri najbliža savetnika i četu od 250 ljudi iz Moskve na dugo putovanje Evropom. Izabranici su, zapravo, diplomatska misija a pod krinkom ruskog narednika se krije niko drugi nego sam car, Petar Veliki. Cilj prvog putovanja nekog ruskog cara van granica carstva je upoznavanje sa običajima i institucijama zapadnog sveta, posle koga Rusija više neće biti ista. Kada je stigao na Britansko ostrvo, Englezi ga odvode u obilazak Vestminster hola gde pažnju cara zaokuplja čudna grupa ljudi u crnim togama i belim perikama koji su bili neverovatno bučni, vikali jedni na druge i skakali sa svojih mesta. Zatraživši objašnjenje ko je ta čudna skupina dobio je odgovor domaćina da su u pitanju advokati. „ Advokati?“, iznenadio se lažni narednik, „ A ja ih imam samo dvojicu u celoj carevini i mislim da ću jednog obesiti čim se vratim kući.“
Dalja istorija nas ne obaveštava o sudbini dvojice nesretnih kolega ali nas upućuje na prisutni osećaj svake vlasti odakle opasnost uvek vreba. Buntovna, slobodna i nezavisna advokatura oduvek je kost u grlu vlastodršcima odmetnutim od interesa i prava građana. Rusija Petra Velikog ih je imala dvojicu, Srbija danas ima 12.000 slobodnomislećih advokata (osim jednog, svi ga znate), okupljenih pod kapom najjače profesionalne organizacije u zemlji – Advokatske komore Srbije. Njena Skupština zaseda u ovu subotu i odlučuje da li će advokatura stupiti u totalnu obustavu rada u cilju podrške studentskoj pobuni.
Od ogromnog je značaja za celo društvo ukoliko bi AKS stupila na scenu u ovim vremenima. Studentska akcija je uvek nezgodna za vlast ali advokatska je još konkretnija i efikasnija jer ne blokira raskrsnice nego ceo sistem i celu jednu granu vlasti, pravosudnu. Naslanjajući se na našu omladinu koja nas je sve uzbudila svojim časnim gestom, advokatura ima šansu da celu stvar uozbilji i stavi svoje resurse na raspolaganje. Ti resursi su ogromni i ako se koriste od jedinstvene advokatske komore, u saradnji sa ostalim profesionalnim organizacijama, doveli bi do neminovnog odstupanja vlasti i početka stvaranja novog društva.
Studentska omladina je sve ovo shvatila. Mladost žuri i juri i pronosi poruku da želi svoju zemlju normalnu, zemlju koja poštuje znanje, pamet i zakone, zemlju oslobođenu mržnje, neukusa i svakojakih koještarija koje slušamo svaki božiji dan. Oni ne mare za trule kompromise, žele sve, sad i odmah. Da li advokatura ima tu mladićku žišku u sebi, još se ne zna. Godine čoveka nauče oprezu, upodobe ga nekom kolektivu a često ga i pokvare. Tada se oklevanje naziva mudrošću i iskustvom.
Zato se čini da se advokatska odluka o obustavi teško porađa jer ostali delovi društva, pa i advokatura, ne dele isti studentski entuzijazam. Zbog toga advokatska skupština raspravlja o sedmodnevnoj obustavi a ne o obustavi do ispunjenja zahteva. Zato inicijativa za advokatsku obustavu dolazi iz „baze“, iz komora u sastavu nacionalne komore, a ne sa njenog vrha. Zato je AKS na repu događaja, jer prave vere u krajnji uspeh nema. Nije prepoznat trenutak.
Da bi donela pravu odluku, subotnja advokatska skupština mora da odgovori na pitanje: da li naša profesija i dalje obavlja svoju dužnost u legitimnom pravnom sistemu? U proteklom periodu mnogo je raskrsnica nakon kojih je taj sistem postao prazna ljuštura, imitacija originala, forma bez suštine. Politika, u najpogrešnijem shvaćenom smislu, caruje a pravo samo pruža privid zakonitosti. Ono što je u normalnom društvu skandal, kod nas je trivija, vest od juče. Nama je, recimo, promakla, bez većeg odjeka i reagovanja advokature, očigledna veza generalnog sekretara Vlade, pa samim tim i Vlade, sa velikim brojem lica, bez identiteta i bez vratova, koja on predvodi na zajedničkoj fotografiji. Nakon toga, šta da mi mislimo, gde to živimo? Ili kada predsednik države javno postavlja pitanje opravdanosti pritvora licu optuženom za držanje i proizvodnju droge i staje pred kamerama u njegovu odbranu čime se legitimiše kao njegov drug u poduhvatu, da li nakon toga funkcionišemo u legitimnom pravnom sistemu? Da li je to onda sistem sa kojim se može pregovarati o zakonima, Ustavu ili slobodnim izborima?
Ja mislim da ne može. Mislim da AKS mora preuzeti aktivnu i vodeću ulogu među profesionalnim organizacijama u artikulisanju opšteg nezadovoljstva i studentskih zahteva. Mislim da AKS mora jasno opisati stanje pravnog sistema u kojem funkcioniše i ispostaviti i svoje zahteve. Ti zahtevi bi, svakako, bili na tragu nepostojanja daljeg legitimiteta postojećeg sistema, koji više nije u kapacitetu da rešava probleme, i stvaranja prelazne vlade koja bi pružila narodu poštene izbore. Sve mimo toga je pristajanje na život pod okupacijom neprava, saučesništvo u prividu zakonitosti. Verujem da bi takav pristup ulio preko potrebnu snagu drugim segmentima društva, u borbi, ne za promenu vlasti, već za promenu sistema vrednosti i stvaranje nove politike za novo doba.
U međuvremenu, neka i odluka o sedmodnevnoj obustavi advokata bude početak. Svaka drugačija odluka (ili nedostatak kvoruma), bila bi nečasna i jednog dana ćemo je kriti i opravdavati svime sem našim oportunizmom. Pred pokolenjima novih advokata o tome bi se govorilo koliko i o konopcu u kući obešenog.
Skupština AKS je do sada uvek pametno birala svoje bitke. Ovo jeste naša bitka. Advokat koji u sebi nema vatru mladića za ovu borbu, nema je ni u sudnici.
