Srbija ne usvaja dovoljno brzo obnovljive izvore energije, a hidrokapaciteti nisu u potpunosti iskorišćeni, poručili su stručnjaci na akademskom panelu kojim je juče završena konferencija OIE SRBIJA 2025 u Vrdniku.
Prof. dr Željko Đurišić, rukovodilac Laboratorije za elektrane Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, poručio je da ne zna zašto se energetska nezavisnost Srbije dovodi u vezu sa nuklearnom energetikom.
– Apsurdno mi deluje da kada smo imali jako razvijenu stuku, nekoliko instituta, stručnjaci su rekli ’ne možemo dalje sa ovim’. Sada kada nemamo stručnjake kažemo ’da’. Kako ćemo u takvom energetskom miksu sa nuklearnom energijom biti energetski nezavisni? Da ne govorim o ekonomskom aspektu – istakao je Đurišić.
Prema njegovim rečima, Srbija nije u potpunosti iskoristila hidrokapacitete.
– Imamo studiju po kojoj u Srbiji postoji 60 lokacija za reverzibilne hidroelektrane. Sigurno je bar 20 izvodljivo. Mi smo 1900. godine izgradili hidroelektranu na Đetinji, četiri godine posle Nijagare. Nismo čekali da sazre neke tehnologije. Imamo puno tehnologija – naglasio je Đurišić.
Neiskorišćeni potencijali za hidroelektrane
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji i predsednik Saveza energetičara prof. dr Nikola Rajaković takođe ističe da je hidroenergetika značajan resurs.
– Glavni kontraargument je cena megavat sata iz hidroelektrana. Projekat na reci Ibar smo doveli pred fazu realizacije, to je stotinak megavata. Trebalo je da počnemo da izvodimo, ali stalo je i stoji 15 godina. Danas kad pitam zašto, kažu to je preskupo – naveo je profesor.
Prema njegovim rečima, nije iskorišćena ni Drina, a potencijala ima „čak i na donjoj Drini“.
– Srbija ima dobru priliku da periode kada nema sunca i vetra premosti sa akumulacijama vode. Iznad Zvornika je realna akumulacija, imamo odličnih lokacija. Ulaganja u hidroelektrane su skupa, nesporno, ali imaju smisla. Nestrpljivi su jedino investitori, oni bi da se brzo vrate pare – istakao je Rajaković.
Poručio je da Srbija mora brže usvajati obnovljive izvore energije.
– Voleo bih da su bolji rezultati, da je više megavata, pa i gigavata. Obećali smo 3,5 GW 2030. godine. Ali, naši obnovljivi izvori imaju sjajnu perspektivu. Moramo podstaći obrazovanje, priče o nuklearnoj energetici svesti na minimalnu meru, jer kombinacija reverzibilnih hidroelektrana, obnovljivih izvora, vodonika, daje odgovor na sve buduće energetske potrebe, a što je najbitnije, Srbija može biti energetski nezavisna – zaključio je Rajaković.
Tokom dva dana, konferencija OIE SRBIJA 2025 je okupila stručnjake, donosioce odluka, investitore, proizvođače opreme, bankare, predstavnike akademske zajednice, koji su razgovarali o izazovima pred kojima se nalazi sektor obnovljive energije u Srbiji i regionu.
Peti put zaredom, konferenciju je organizovalo Udruženje Obnovlljivi izvori energije Srbije.
Tagovi
