Morao sam da se slikam sa policajkom ispred stadiona Mančester junajteda. Delovala je kao iz moje omiljene serije „Happy Valley“. Ili iz neke od mojih omiljenih detektivskih serija. A onda ulazimo na Old Traford, dom fudbalera Mančester junajteda. AS je devedesetih godina govorio „dom fudbalera Čelsija, Junajteda, Arsenala, Njukasla…“ i tako bi počinjao prenose utakmice sa Britanskog ostrva, Premijer lige…
Tih devedesetih godina gledao sam sve te prenose Premijer lige i nisam verovao da bih ikad osim na TV-u mogao da ih vidim. O tome razmišljam dok se penjem stepenicama tribine Old Traforda. AIK banka je omogućila da se nađem u „domu fudbalera Man Utd“.
Okej, četvrti put sam u Mančesteru ali nikad nisam gledao tekmu. Dok sa razglasa ide „I wanna be adored“ od The Stone Roses, kapiram da sam za pola godine dva puta nadoknađivao propuštenu mladost u devedesetim pod sankcijama.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 9. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
