Sve je veća verovatnoća da sa Naftnom industrijom Srbije bude obustavljen platni promet sledeće nedelje, kako domaći finansijski sistem ne bi trpeo posledice sekundarnih sankcija SAD, pod kojima bi mogao da se nađe zbog omogućavanja poslovanja kompaniji sa liste sankcionisanih entiteta Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
Ekonomista Vasko Kelić u izjavi za Nedeljnik ocenjuje da će se prekid platnog prometa sa NIS-om najdirektnije negativno odraziti na privredni rast Srbije, jer već sam prekid rada Rafinerije praktično potpuno gasi delatnost proizvodnje naftnih derivata kao bitnog segmenta prerađivačke industrije u Srbiji.
Sa „izbacivanjem“ NIS iz platnog prometa ne mogu više da posluju ni njegovih 327 pumpi širom Srbije, čime smo se bavili u posebnom tekstu.
Kelić naglašava da bi se posebno snažan negativan efekat osetio na budžet, budući da različite vrste poreza, doprinosi i dividende od udela u vlasništvu ne bi mogli biti uplaćivani na uobičajen način.
„Ipak, i ove posledice, koliko god bile loše, manje su loše od potencijalnih sekundarnih sankcija NBS i bankama u Srbiji, jer bi takav scenario podrazumevao katastrofu koja bi mogla verodostojno da se poredi sa periodom devedesetih godina“, zaključuje Kelić, koji je i odbornik Zeleno-levog fronta.
Operativni izazovi i zarobljeni derivati
Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije ukazao je na drugu stranu problema sa isključenjem NIS iz platnog prometa.
Prema njegovim rečima, ne bi smelo da se desi da derivati ostanu „zarobljeni“ u NIS-ovim skladištima i da, zbog obustave platnog prometa, ne mogu da budu stavljeni na tržište.
„Već se radi na tome, da se oni svakako isporuče na tržište bez obzira na sve druge okolnosti“, dodao je Mićović u izjavi za RTS.
Projekcije inflacije i fiskalne rezerve
Narodna banka Srbije najavila je ranije da će obustaviti platni promet sa NIS-om ukoliko „do određenog roka“ ne dobiju licencu OFAC za nastavak poslovanja.
Centralna banka razradila je alternativni scenario u slučaju dužeg zastoja u rešavanju pitanja promene vlasničke strukture NIS odnosno ograničenja u proizvodnji derivata i izvozu zbog sankcija SAD.
Predviđajući niži rast BDP-a od tri odsto u 2026. u takvom scenariju, NBS procenjuje da bi se povećan uvoz derivata uz veće logističke troškove odrazio na cene.
Prema njihovoj računici, ako bi se cena goriva povećala za 10 procenata, to bi za posledicu imalo direktan efekat na višu inflaciju za oko 0,6 procentnih poena nego u osnovnom scenariju.
Uprkos sumornim prognozama, ekonomista Lazar Šestović iz Svetske banke ističe da država ima mehanizme za reakciju.
On je izjavio da su depoziti koje država ima veoma visoki i iznose preko četiri milijarde evra.
To znači, kako kaže Šestović, da država može da odreaguje ukoliko je zaista neophodno, ili da se izvrši kupovina dela NIS-a ili da se izvrši neka interventna nabavka derivata. Ipak, on upozorava na gubitak prihoda od poreza na dobit, ocenjujući da bi to verovatno nestalo i da bi bio jedan od prvih direktnih uticaja.
DIREKTOR NiS: Još se nadamo licenci
Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev naveo je u saopštenju objavljenom u petak da i dalje postoji mogućnost da od OFAC-a dobiju licencu za nesmetano poslovanje dok traju pregovori o promeni vlasničke strukture.
Dodao da su spremni da, u tom slučaju, u što kraćem roku startuju Rafineriju, te da po svim pitanjima sarađuju sa državnim organima Srbije.
Rok za završetak pregovora sa potencijalnim kupcima ruskog kapitala u NIS je 13. februar.
NIS je takođe u petak isplatio zarade, bonuse i premije zaposlenima za decembar „kako bi se predupredile bilo kakve poteškoće u isplatama“, navedeno je u saopštenju Tjurdenjeva.
NIS se pod sankcijama SAD nalazi od januara ove godine, a na snagu su stupile 9. oktobra.
Tagovi
