Intervju Zoran Jovanović, direktor Svetskog prvenstva u veslanju 2023.
Ovo je najveći sportski događaj ove godine u Srbiji, a takmičenje je važno jer je i kvalifikaciono za predstojeće OI u Parizu 2024. Očekujemo više od 2.000 učesnika. Svetska veslačka elita okupiće se u Beogradu, i siguran sam da će po povratku u svoje zemlje preneti najbolje utiske kako o uslovima takmičenja i sportskom delu, tako i o lepotama i svemu što su videli i doživeli u Beogradu.
U „Drinki“ vukovac, u Petoj đak generacije,upisao Elektrotehnički fakultetu Beogradu, otišao u vojsku, nastavio studije elektrotehnike na prestižnom Luizijana stejt univerzitetu, doktorirao ekonomske nauke, … mogli bismo ovako unedogled, ali ono što je Zoranu Jovanoviću draži deo biografije jeste to da je počeo košarkašku karijeru kao pionir u OKK Beograd, a kao junior je, pod rukovodstvom trenera Duška Vujoševića, osvojio juniorsko i omladinsko prvenstvo SFRJ bez ijedne izgubljene utakmice u sezoni. Usledio je prvi poziv za seniorsku reprezentaciju SFRJ, i osvajanje zlatne medalje na Mediteranskim igrama. Iste godine je izabran u idealnu petorku Svetskog juniorskog šampionata. I tako je otpočela jedna sjajna košarkaška karijera, ali i trnovit put čoveka koji se nije osvrtao na nedaće koje su mu se dešavale, već mu je uvek bio moto da pobedi, uprkos svemu i u inat svima.
Što se dalje košarkaške karijere tiče, nastavlja je na Luizijana stejt univerzitetu sa kojim osvaja titulu South East Conference, a 1986. godine igra Final Four, završnicu NCAA košarkaškog turnira. Nakon završenih studija, vratio se, kao profesionalac u KK Crvena zvezda, gde sa sjajnom generacijom saigrača nakon 23 godine uspeva da vrati titulu šampiona na Mali Kalemegdan. Od 1988. do 1992. godine član je Reprezentacije SFRJ i sa trenerom Dušanom Dudom Ivkovićem osvaja svetsko i evropsko zlato, dok su odlazak na OI u Barseloni sprečile sankcije. Zbog sankcija i neigranja na evropskim takmičenjima karijeru uspešno nastavlja u inostranstvu.
Sticanjem licence trenera, nastavljate svoje bavljenje košarkom koje traje do danas, šta biste posebno izdvojili iz svoje sportske karijere nakon prestanka profesionalnog bavljenja košarkom kao igrača?
Bio sam direktor u KK Crvena zvezda, gradski sekretar za sport zadužen za završetak projekta Beogradske arene, Generalni sekretar Sportskog saveza Beograda, član Upravnog odbora Antidoping agencije Srbije, član Upravnog odbora Zavoda za sport i medicinu sporta i da ne nabrajam… ali ono što me trenutno ispunjava je da sam košarkaški savetnik za rad sa visokim igračima, što je nekako i bilo logično s obzirom na to da sam igrao centra i da i sam pripadam toj grupi, visok sam 212 cm. Zadovoljstvo mi je i rad sa mladim ljudima jer sam predavač na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi, ali sam i ekonomski savetnik kompanijama. S obzirom na to da nam se približava Svetsko prvenstvo u veslanju koje se ove godine održava u Beogradu na Adi Ciganliji od 3. do 10. septembra, trenutna uloga direktora preduzeća SP u veslanju mi je prioritetna.
Kako teku pripreme za SP i da li je to još jedna velika šansa zapromociju Beograda?
Pripreme su u jeku, i sve teče po planu. Ovo je najveći sportski događaj ove godine u Srbiji, a takmičenje je važno jer je i kvalifikaciono za predstojeće OI u Parizu 2024. Do ovog trenutka je prijavljeno više od 1.300 učesnika, a prijave traju do sredine avgusta. Očekujemo više od 2.000 učesnika. Svetska veslačka elita okupiće se u Beogradu, i siguran sam da će po povratku u svoje zemlje preneti najbolje utiske kako o uslovima takmičenja i sportskom delu, tako i o lepotama i svemu što su videli i doživeli u Beogradu.
Imali ste dve baš teške životne situacije tokom karijere, lomljenje vrata u saobraćajnoj nesreći i lomljenje butne kosti sa kidanjem svih ligamenata, nakon čega vam je rečeno da će biti uspeh ako prohodate, a vi ste se oporavili i nastavili profesionalno bavljenje sportom, pored svega što smo već pobrojali o vama, reklo bi se da ste rođeni pobednik?
Jednostavno, nikada nisam bio od onih koji odustaju ma koliko da ostvarenje nekog sna u tom trenutku izgleda daleko ili čak potpuno nemoguće. Od detinjstva sam naučio da radim, učim i sa tim nikada nisam prestao. Bilo je baš teških trenutaka ali i divnih pobeda, slavlja, radosti. Kada završite jedno poglavlje, jednostavno otvarate novo i idete dalje. Verujući u sebe, i ne predajući se, drugima će izgledati kao da je sve to bilo lako, ali samo ja znam kako je zaista bilo i to me čini zadovoljnim čovekom. Sva ta iskušenja su me ojačala.
