Među izmenama pravosudnih zakona koje je predložio poslanik SNS Uglješa Mrdić, nema odredbi koje se odnose na ukidanje samostalnosti Tužialštva za organizovani kriminal i prebacivanje u nadležnost Višeg tužilaštva u Beogradu.
Budući da je vlast najavljivala takva rešenja, pitali smo tužioca Gorana Ilića da li to znači da je vlast odustala od namere da potčini TOK?
„Sva ta kampanja koju, inače, osuđujem, i koja se vodila protiv TOK trebalo je da posluži disciplinovanju javnih tužilaca u tom tužilaštvu“, ukazao je Ilić, naglašavajući da veruje da opcija ukidanja TOK „nije nikada ni bila na stolu“.
Vlast je u proteklih mesec dana iskazivala nameru da TOK podčini Višem tužilaštvu, što je 16. novembra prvi najavio upravo Uglješa Mrdić.
TOK je kritikovao i napadao i predsednik Aleksandar Vučić, pre svega zbog njihove istrage u slučaju „Genralštab“ gde je prvi put u ovom veku, vođena istraga protiv jednog aktivnog ministra.
Ovo je naišlo na oštre reakcije stručne javnosti, kao i evropskih institucija.
Predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković je kritikovao udar vlasti na samostalnost tužilaštva. U inetrvjuu za Vreme prethodne nedelje, rekao je kako su najave koje daju nosioci izvršne vlasti uznemirujuće.
On je naveo da, sudeći po tim izjavama, i TOK i Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ), kao i Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, treba da postanu samo odeljenja u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Uz to je objasnio da bi na taj način glavni javni tužilac tog tužilaštva, bez obzira na to da li je to Stefanović ili neko drugi, bio ovlašćen da samostalno, bez ikakvih izbora, donošenjem godišnjeg plana rada rasporedi tužioce za koje on diskreciono misli da treba da rade u tim odeljenjima.
PROMENE U TUŽILAŠTVU ZA VISOKOTEHNOLOŠKI KRIMINAL
Sudeći po Mrdićevim predlozima, samo je podneta inicijativa za promenu u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.
Ilić je naveo da se u pogledu statusa Tužilaštva za visokotehnološki kriminal se „ništa ne menja predloženim izmenama“, te da je to tužilaštvo „bilo i ostalo u sastavu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu“.
„Jedino se menja ovlašćenje za postavljanje posebnog tužioca za visokotehnološki kriminal. Ukoliko se predlog usvoji, rukovodioca tužilaštva za visokotehnološki kriminal neće postavljati Vrhovni javni tužilac, već starešina Višeg javnog tužilaštva u Beogradu“, objasnio je Ilić.
Naglasio je i da nije za to „da to tužilaštvo bude pod kontrolom Vrhovne tužiteljke niti Glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva“, obrazloživši da bi ono „trebalo da bude samostalno odnosno, posebno tužilaštvo kao što je TOK i TRZ“.
„KADIJA TE TUŽI…“
Ilić je ocenio predložene izmene zakona kao „generalno loše“.
Jedno od rešenja koje je spomenuo odnosi se na ukidanje nezavisne komisije koja je bila zadužena za odlučivanje o prigovorima protiv naloga starešine.
„Kada tužilac primi nalog – obavezno uputstvo, i smatra da je nalog nezakonit ili neosnovan, ima pravo da izjavi prigovor. Ukoliko se ovo rešenje prihvati, o prigovoru na obavezno uputstvo odlučivaće nadređeni javni tužilac. To će ličiti na onu kadija te tuži kadija te sudi, jer o prigovoru neće odlučivati nezavisno telo, već šef onoga koji je izdao uputstvo, a takvi nalozi se izdaju upravo pod uticajem šefa koji će odlučivati o prigovoru“, rekao je Ilić.
VENECIJANSKA KOMISIJA
On dodaje da treba znati da je Venecijanska komisija bila izrazito protiv tog rešenja.
„Loše rešenje je i to što se ukida pravo Visokog saveta Tužilaštva da odlučuje o prigovoru na godišnji raspored poslova (čl. 39). Posebna besmislica je što o ukoliko nadređeni javni tužilac ne odluči prigovoru roku smatra se da je prigovor odbijen. Posledice neodlučivanja treba da pogađaju organ koji nije postupao u roku, a ne tužioca koji je podneo prigovor“, napomenuo je Ilić.
DOGOVORI DOLOVAC SA „KABINETOM“
Ilić je ukazao da se „nedeljama vodi kampanja protiv Zagorke Dolovac“.
„Ističe se da ona ima prekomernu moć u Savetu i tužilaštvu i onda se menja zakon i umesto da o prigovoru na obavezno upustvo odlučuje nezavisna komisija to ovlašćenje se dodeljuje Kolegijumu Vrhovnog tužilaštva“, kaže Ilić.
On dodaje da je zbog pozicije na kojoj se nalazila Dolovac, svih godina, ona kreirala personalni sastav Vrhovnog tužilaštva i samim tim kolegijuma.
„Tako da će u suštini, odluke Kolegijuma uvek iću u pravcu očekivanja Vrhovne tužiteljke. Jedini opravdano rešenje je to da se iz nadležnosti Vrhovne tužiteljke uzima upućivanje u drugo tužilaštvo i poverava Savetu. To je tražila i Venecijanska komisija. Kako se uprkos mišljenju Venecijanske komisije upućivanje poverilo Vrhovnoj tužiteljki a ne Savetu“, naglašava Ilić.
On dodaje da su „prilično pouzdani glasovi“ dolazili do njega kada je bio član Radne grupe za izmenu Ustava, a koji su se odnosili na to da je Vrhovna tužitelja to rešenje i neke druga rešenja koja jačaju njenu poziciju „dogovorila u najvažnijem kabinetu u zemlji“ i da je taj dogovor bio važniji od mišljenja Venecijanske komisije i stave struke
Tagovi
