„Fudbal, Luka, samo fudbal“, nekoliko puta je tokom razgovora za Nedeljnik izgovorio Veljko Paunović, novi selektor reprezentacije Srbije.
Mnogi su govorili da je selektor trebalo da postane mnogo ranije, da „orliće“ sa kojima je 2015. na Novom Zelandu bio prvak sveta povede u neke možda slične uspehe. On ne misli tako, ili bar o tome ne želi da govori.
Trenutak u kome je došao – neko će reći „konačno“ – na „užarenu selektorsku klupu“ svakako nije idealan. Ni za njega, ni za srpski fudbal, ni za Srbiju.
***
Ne volite mnogo da idete u prošlost, ali nemoguće je ne setiti se 2015. godine i prirodno je da se upoređuje mlada reprezentacija koja je sa vama bila prvak sveta sa današnjim stanjem u srpskom fudbalu. Šta se dogodilo u narednih deset godina da naš fudbal ni približno ne može da izgleda kao što se tada pretpostavljalo da će izgledati za deset godina?
Nisam bio ovde. Ne mogu da govorim o tom periodu, kada nisam bio tu.
Ali to jeste dobar primer kako je jedan proces bio uspešan i primer na kome možemo nešto da baziramo. Ali moramo da napravimo skok u 2025. godinu, ne znači nam mnogo gledanje u prošlost. Vidite koliko se sve promenilo od tada, koliko se fudbal promenio sam po sebi.
A koje su to ključne stvari bile na Novom Zelandu 2015. koje su dovele do svetske titule?
Mi smo tada napravili upravo to o čemu govorim i sada – napravili smo strukturu sa jasnom idejom kako želimo da igramo. Znali smo kako želimo da igramo fudbal, kako želimo da pobeđujemo. Tada sam, na primer, doveo igrače iz dijaspore, naše igrače iz bivše Jugoslavije. Zapravo sam napravio novu selekciju. Meni je data jedna selekcija kad sam došao, a od te selekcije ostala su samo tri-četiri igrača koji su igrali na Svetskom prvenstvu tri godine kasnije.
Uspostavio sam izvanrednu komunikaciju sa klubovima.
Komunicirao sam svoju viziju na jednom nivou koji je možda bio niži nego sada s obzirom na to da nije veliko interesovanje za omladinski fudbal, ali sam to radio i tada. I ja se uvek trudim da se „aktuelizujem“, želim isto tako da ceo sistem „aktuelizujem“ sa svim novostima koje današnji fudbal i današnji svet nosi.
Govorili ste o tome i kako je jedan od glavnih motiva za preuzimanje ove funkcije bio ponovni rad sa tim istim igračima i možda ostvarivanje ponovo nekog velikog rezultata?
Da, ali i sa novim igračima. Mislim da ima tu mnogo igrača koji nisu bili evropski i svetski šampioni, a koji su fantastični igrači i koji će dati ogromnu potporu tim momcima, a i svim drugim momcima koji budu ušli u reprezentaciju.
Sigurno ste čuli komentare da je možda sve ovo došlo prekasno, da je Veljko Paunović trebalo da bude selektor mnogo ranije. Nemoguće je da i vi niste razmišljali o tome…
Ja sam malo praktičan u tom smislu. Zašto bi došlo ranije? Zašto bih ja javno iznosio mišljenje? Nije bilo moguće ranije, iskreno. Prosto nije bilo moguće.
Nisu te stvari tako jednostavne, treba neko da kaže: „E, sad treba ovaj čovek da dođe, a ovaj drugi čovek da ode.“
Što se mene tiče, nema gledanja nazad, samo gledamo šta je ispred nas.
Sada je pravi momenat.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 18. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
