Piše Aleksandra Kožul, direktorka komunikacija, Novaston
Dok se suočavamo sa talasima protesta, dok se ekonomske i ekološke krize produbljuju, tržni centri i brendovi nalaze se pred složenim pitanjem: kako nastaviti sa „bleštavim“ kampanjama i promocijama, a da to ne deluje kao ignorisanje stvarnosti?
U našoj zemlji, ali i u svetu, svakodnevno nas prate političke i društvene tenzije koje unose neizvesnost u naše živote. Pred nama su, možda više nego ikada, i etički i poslovni testovi: kako biti prisutan u svakodnevici ljudi, a istovremeno pokazati razumevanje za okolnosti koje nas sve pogađaju? I da li marketing uopšte može da funkcioniše nezavisno od šire društvene slike i društvene krize, s obzirom na to da on tradicionalno nudi vedrinu i poziv na optimizam, a to može delovati kao ignorisanje stvarnih problema?
U složenosti stvarnosti, svakodnevne potrebe ne prestaju, a hiljade ljudi širom zemlje rade u maloprodaji i zavise od njenog funkcionisanja. Tržni centri i brendovi nisu samo mesta potrošnje, već i izvori prihoda za desetine hiljada zaposlenih i njihovih porodica. U takvim uslovima, važno je pronaći način da se odgovori na potrebe zajednice, ali i da se uvaže širi društveni tokovi. Brendovi koji to ne prepoznaju, lako gube poverenje i postaju meta opravdane kritike. A granica između dobre namere i pogrešnog tona izuzetno je tanka. Potpuno povlačenje iz komunikacije može delovati neodgovorno, a previše ozbiljan ton može odbiti. Zato je važno pronaći autentičan glas koji će govoriti „tu smo, ali smo svesni situacije“.
U prethodnom periodu, pojedini tržni centri su svoj akcenat stavili na dodatne sadržaje usmerene ka zajednici, sa ciljem da im olakšaju svakodnevicu i da, kroz besplatne zdravstvene preglede, kreativne i edukativne programe, pruže nove mogućnosti. Takvi potezi ne rešavaju društvene tenzije, ali pokazuju svest o kontekstu i potrebu da se ljudima ponudi nešto više od potrošnje. Dolazi do promene fokusa: umesto samo izloga, razvijaju se radionice za decu i odrasle; umesto reklama podstiču se javne diskusije, predavanja i podrška lokalnim autorima; umesto potrošnje bez svrhe organizuju se sajmovi održivih brendova; umesto izolacije centri se transformišu u prostore za zajednički rad, volontiranje, edukaciju o mentalnom zdravlju. Jer kad kriza oduzme sigurnost, ono što ostaje jesu ljudi i ono što gradimo zajedno.
Iako društvena klima osciluje, ovakav oblik marketinga, osim što je odgovoran, jeste i preko potreban. Da i u najnapetijim danima briga o ljudima ostaje najvažnija poruka koju brend može poslati.
Tagovi
