Zimi volim da odem u gradove u kojima je zvezda lokalnog saobraćaja – tramvaj. Dobro, nisam zbog tramvaja otišao u Berlin, bio je koncert, ali i pre i posle njega vozilo se na šinama. Spoje se tramvaj i božićni marketi, kuvani alkohol, kobasice, perece… U Berlinu se, svi oni koji su ga posećivali pre rušenja Zida, sada sudaraju sa dvostrukim asocijacijama. Ona mladalačka kada se odlazilo samo u onaj zapadni, stanica Zoo, koja je uvek najpre podsetnik na narkomanske krize „Dece s kolodvora Zoo“.
Čekpointe koji razdvajaju Zapad i Istok, čekpointe noćnog života koji nas je privlačio. Klubovi u koje je svraćao Dejvid Bouvi dok je snimao svoju berlinsku trilogiju i brendirao Krojcberg (dominantno turski kraj), danas ultrahipsterski kvart. Tu je taj klub „SO 36“ gde su izlazili Bouvi i Igi Pop a u kojem danas i dalje sviraju bendovi ali i opstaje balkansko veče sa trubačima.
Pa smo dočekali i pad Zida koji je toliko puta opisan i u životu, dokumentarcima, knjigama („Pjuriti“, Frenzen). I taj Istočni Berlin je lepši od zapadnog. Prolazim Aleksanderplacom, božićni market i klizalište. Setim se svoje vojske kada sam namestio televizor da bih gledao seriju „Berlin Alexanderplatz“ a ulazi kolega vojnik – požarni i pita: „Je l’ ima ka.anja?“ Gledam na ovom trgu u pokretnu mapu sveta koja je tu decenijama i pomislim kako je bilo stanovnicima Istočnog Berlina dok su gledali davnih godina iza Zida u imena gradova sveta koje možda nikada neće posetiti. Tu je i trabant, taj rekvizit nekadašnjeg života uključen u turističke izlete po gradu. Naravno i brutalistička arhitektura je u ponudi i reprezentativne zgrade u Ulici Karla Marksa.
Sudaram se sa grupom turista iz Poljske, setim se tog sada već davnog socijalizma i poljskih turista koji kampuju u Bg parkovima, koji dolaze i prodaju na beogradskim pijacama. To su sada samo podsećanja našeg kulturrasizma iz edicije šta smo bili pa da li se spominju srebrne viljuške ili orgijanja na skijanju u socijalističkoj Poljskoj. Uvek je to „šta smo nekada bili“. A šta smo sada? Propuštena prilika pri padanju Zida ostavila je sada već naš trajni raskorak i nesporazum sa svetom.
A o tom zapadnoevropskom svetu razmišljam na gejtu Vizera kada srećemo visoko pozicioniranog evropskog diplomatu u Beogradu kako čeka na običan lou-kost let i ne koristi povlastice biznis klase drugih avio-prevoznika. Shvatiš da je to kod nas i naših političara, biznismena, nezamislivo jer kako bi oni sa običnom rajom tamo međ oblacima. Zato smo mi prizemljeni tu gde i jesmo već decenijama od tog istorijskog spajanja dva Berlina.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 11. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
