Tema Sinergije ove godine je „Let’s AI!“. Šta vidite kao najvažniji iskorak u načinu na koji kompanije širom Adriatik regiona danas usvajaju veštačku inteligenciju?
Pravi proboj je u tome što organizacije konačno prelaze sa pilot-projekata na produkciju; veštačka inteligencija (AI) sve je više ugrađena u osnovne tokove rada, a ne samo testirana na marginama. Kancelarija za IT i eUpravu Republike Srbije, na primer, koristi Security Copilot da bi rešavala incidente 30% brže, pokazujući kako AI donosi stvarnu vrednost u kritičnim nacionalnim funkcijama. Industrije pod regulativom takođe ubrzavaju. Hemofarm/STADA koristi Microsoft 365 Copilot da brzo pronađe procedure i bezbedno upravlja dokumentacijom, demonstrirajući da AI može efikasno da funkcioniše u okruženjima sa strogim zahtevima usklađenosti, dok istovremeno povećava produktivnost.
Sa više od 800 inženjera u Microsoft Development Center Serbia, naš region ne samo da koristi AI, mi ga i gradimo. Usvajanje je i dalje neujednačeno, zbog čega su infrastruktura i veštine u oblasti oblaka i AI-a od ključnog značaja. Učeći od naprednih tržišta i oslanjajući se na Microsoftovu globalnu inovaciju i snažan ekosistem lokalnih partnera, organizacije ovde mogu odgovorno da skaliraju AI i ostvare opipljive poslovne i ekonomske koristi.
Sve češće se AI opisuje kao „tehnologija opšte namene“, slično kao električna energija ili internet. Šta to zapravo znači za ekonomije u našem regionu – i koliko smo blizu prave masovne primene?
Nazivati veštačku inteligenciju „tehnologijom opšte namene“ znači da će ona preoblikovati svaki sektor privrede, slično kao što su to učinili električna energija i internet. Generativna AI dostigla je skoro milijardu korisnika za samo tri godine, što je rekordna brzina za bilo koju tehnologiju.
Umesto „Šta bi AI mogla da uradi?“ organizacije se sada pitaju „Kako AI možemo skalirati odgovorno i bezbedno?“. Da bi to podržao, Microsoft proširuje kapacitete oblaka širom Evrope, sa više od 200 data centara planiranih do kraja 2026. Kroz partnerstva sa kompanijama NVIDIA, Nscale i Start Campus, infrastruktura sledeće generacije GPU-ova se postavlja bliže korisnicima, smanjujući latenciju i omogućavajući napredne AI radne zadatke lokalno, čime se postavlja novi standard za evropsku digitalnu infrastrukturu.
Za ekonomije Adria regije, usvajanje zavisi od ulaganja u oblak i AI, razvoja veština i rešenja koja stvaraju globalnu konkurentsku prednost.
Microsoft često govori o „frontier“ kompanijama. Po čemu se organizacije koje zaista predvode transformaciju putem AI razlikuju od onih koje samo eksperimentišu sa njom?
Frontier kompanije ne samo da primenjuju veštačku inteligenciju već je i monetizuju. One razvijaju rešenja specifična za industriju, skaliraju AI u proseku kroz oko sedam poslovnih funkcija i ulažu u prilagođenu AI tamo gde ona donosi jasnu diferencijaciju.
Svoje ambicije podržavaju i stvarnim resursima: 71% planira da poveća budžete za AI, a očekuje se da se upotreba agentne AI, odnosno sistema koji mogu samostalno da koordiniraju i izvršavaju zadatke, utrostruči u naredne dve godine.
Sa nedavno najavljenim Work IQ mogućnostima integrisanim u Copilot i njegove agente, AI sada može da razume kontekst, procese i jedinstvene preferencije organizacije. To omogućava frontier kompanijama da se kreću brže, donose bolje odluke i deluju sa većim samopouzdanjem na širokom obimu.
Gledajući Srbiju i širi jadranski region, koje industrije vidite kao najspremnije da u naredne tri godine iskoriste AI i cloud tehnologije?
Procenjuje se da će globalni ekonomski uticaj veštačke inteligencije do 2030. godine dostići 22,3 triliona dolara, odnosno 3,7% globalnog BDP-a, prema podacima IDC-a. Ona će transformisati industrije u kojima Evropa prednjači i biće ključna da kompanije zadrže liderske pozicije u svojim sektorima. Već vidimo mnoge primere u automobilskoj industriji (LLM asistenti u vozilima), farmaciji (otkrivanje lekova nove generacije), finansijskim uslugama (otkrivanje prevara), energetici (optimizacija proizvodnje vetra i sunca) i proizvodnji (autonomna proizvodnja, automatizacija procesa, optimizacija lanca snabdevanja i smanjenje otpada).
Srbija se pozicionira kao inovacioni centar: digitalizacija je nacionalni prioritet, IKT je najveća neto-izvozna industrija sa preko 115.000 zaposlenih, a napredak obuhvata pametnu mobilnost, cloud data centre, blokčejn u zdravstvu i urbanom planiranju, rastući gejming sektor i prvi Institut za istraživanje veštačke inteligencije u jugoistočnoj Evropi.
Zemlje Adria regije, naročito u turizmu, mogu da uče i od Grčke: mAiGreece asistent pokazuje kako AI u saradnji više aktera može unaprediti javne usluge i turizam, integrišući chat u prirodnom jeziku, GPS navigaciju, 31 jezik i hitne službe za potpuno iskustvo posetilaca.
Tagovi
