Vlada Srbije donela je odluku o pristupanju izradi Prostornog plana područja posebne namene za lokaciju na kojoj se nalazi kompleks Avala filma na opštini Čukarica.
Odluka, koja je stupila na snagu 5. decembra 2025. godine, odnosi se na prostor između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića.
Ovim dokumentom zvanično se pokreće procedura planiranja za projekat koji je još 2019. godine proglašen projektom od značaja za Republiku Srbiju, a kao finansijer izrade plana u Odluci Vlade navedena je kompanija Avala Studios d.o.o. Beograd.
Šta piše u odluci a šta je govorio investitor?
Prema tekstu Odluke objavljene u Službenom glasniku, cilj donošenja plana je „urbana i pejzažna revitalizacija“ ovog područja zasnovana na „principima održivog razvoja“.
Kao osnov za donošenje plana navodi se zaključak Vlade iz decembra 2019. godine kojim je Investicioni projekat „Filmski park“ utvrđen za projekat od značaja za Republiku Srbiju.
Iako se u dokumentu koriste termini poput urbane i pejzažne revitalizacije, ključna informacija nalazi se u članu 8. Odluke, gde se eksplicitno navodi da sredstva za izradu ovog državnog plana obezbeđuje privatna kompanija Avala Studios d.o.o. Beograd.
Nosilac izrade plana biće Republička agencija za prostorno planiranje i urbanizam, sa rokom od 12 meseci za pripremu nacrta.
šta je plan područja posebne namene?
Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) je planski dokument gotovo najvišeg ranga na nivou države, odmah posle Prostornog plana Republike Srbije, kaže za Nedeljnik Iva Čukić iz organizacije Ministarstvo prostora.
„Silnim izmenama Zakona o planiranju i izgranji PPPPN je postao i najzloupotrebljavaniji planerski instrument u Srbiji. To je dokument koji stoji iznad svih lokalnih planova, uključujući generalne planove Beograda (GUP i PGR), a usvaja ga Vlada Republike Srbije, i upravo se zbog toga koristi kao moćno sredstvo za sprovodjenje investitorskih interesa“, upozorava naša sagovornika.
Prema njenim rečima, umesto da se koristi za projekte od istinskog državnog značaja, poput zaštite prirode, velikih infrastrukturnih sistema ili bezbednosti, on se poslednjih godina koristi kao prečica da se zaobiđu gradski planovi, institucije, struka i građani.
„izgradnja na prostoru koji ne pripada parku košutnjak“
Kompanija Avala Studios je još 2020. godine u svom saopštenju istakla da projekat „Avala filmski park“ ima za cilj revitalizaciju postojećih i izgradnju novih filmskih studija.
Peter Dajko, tadašnji direktor kompanije, naglasio je da je namera da se privuku velike svetske produkcije i time doprinese razvoju srpske kinematografije.
Dajko je precizirao da je u planu izgradnja „pametnog, zelenog naselja i uređenje zapuštenog i neprohodnog prostora“ koji se prostire između ulica Kneza Višeslava i Miloja Zakića, ističući da je reč o prostoru koji ne pripada parku Košutnjak.
Kako je naveo, cilj je da se taj prostor uklopi u ekološku i harmoničnu celinu parka Košutnjak, koji je u neposrednoj blizini, i otvori za javni pristup i korišćenje.
Stambeni kompleks i ulaganja
Pored filmskih studija, planovi za ovu lokaciju uključuju i značajan rezidencijalni deo.
Kako je 2022. godine preneo portal Biznis.rs, tadašnji ambasador Češke Tomaš Kuhta izjavio je da češka kompanija SEBRE (vlasnik Avala Studios doo preko kompanije SEBRE Avala Holding), kao glavni investitor, planira izgradnju oko 3.000 stanova za 8.000 ljudi, uključujući školu, obdanište i dom zdravlja.
Vrednost projekta procenjena je na više od 600 miliona evra.
Reakcije javnosti i strah za šumu
Najava intervencija na ovom području je još pre pet godina izazvala zabrinutost a potom i proteste građana i ekoloških aktivista.
Iako investitor tvrdi da se radi na uređenju zapuštenog prostora van granica parka, građani okupljeni oko Inicijative za odbranu Košutnjaka izražavali su bojazan da će izgradnja ugroziti zelene površine.
U tekstu koji je objavio BBC na srpskom stoji da je na 86,8 hektara parka, od kojih oko 40 odsto čine zelene površine, planirana izgradnja privatnog stambeno-poslovnog kompleksa od oko 650.000 kvadratnih metara. Park Košutnjak se, inače, prostire na ukupno 330 hektara.
Donošenjem nove odluke Vlade, proces ulazi u fazu kada će se kroz izradu planskog dokumenta definisati šta će tačno i pod kojim uslovima moći da se gradi na padinama Košutnjaka.
Podsetimo da je pre 5 godina tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio da „niko nije lud“ da poseče toliko šume, kao i da je kompanija Avala Studios poručila za BBC da će posaditi „tri puta više drveća u odnosu na zelene površine koje budu uklonjene“.
Tagovi
