Ako su vas ikada grdili što ste kao dete čitali u mraku ili mislite da čak i malo gledanje u ekran škodi, možda imate pogrešne predstave o zdravlju očiju. Ali, mnoga očna oboljenja se mogu lečiti ili sprečiti, rekao je dr Džošua Erlih, vanredni profesor oftalmologije na Univerzitetu u Mičigenu.
Čitanje knjige ili gledanje elektronskog uređaja izbliza je loše
Tačno. Naše oči nisu namenjene da se fokusiraju na predmete blizu našeg lica tokom dužeg vremenskog perioda, rekla je dr Sjaojing Žu sa Koledža za optometriju Univerziteta Njujork u Njujorku. Kada to radimo, posebno kao deca, to podstiče produžavanje očne jabučice, što vremenom može izazvati kratkovidost ili miopiju, piše Njujork tajms.
Da biste smanjili naprezanje očiju, dr Žu preporučuje da se pridržavate pravila 20-20-20: Nakon svakih 20 minuta pažljivog čitanja, gledajte u nešto što je udaljeno najmanje 6 metara (20 stopa) najmanje 20 sekundi.
Čitanje u mraku može pogoršati vaš vid
Netačno. Međutim, ako je osvetljenje toliko slabo da morate da držite knjigu ili tablet blizu lica, to može povećati gore pomenute rizike i stvoriti naprezanje očiju, što može izazvati bol oko očiju i slepoočnica, glavobolju i teškoće sa koncentracijom. Ali to su obično privremeni simptomi.
Provođenje više vremena napolju pomaže vidu
Tačno. Neka istraživanja (uglavnom usmerena na decu) sugerišu da vreme provedeno napolju može smanjiti rizik od razvoja miopije, rekla je Marija Liu, vanredna profesorka kliničke optometrije na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. Stručnjaci ne razumeju u potpunosti zašto je to tako, ali neka istraživanja sugerišu da jaka sunčeva svetlost može podstaći mrežnjaču da proizvodi dopamin, što obeshrabruje produžavanje oka (iako su ovi eksperimenti uglavnom sprovedeni na životinjama, rekla je dr Žu).
Previše ultraljubičastog svetla može oštetiti vid
Tačno. Postoji razlog zašto stručnjaci kažu da ne treba gledati u sunce. Previše izlaganja ultraljubičastim A i B zracima na sunčevoj svetlosti može „izazvati nepovratno oštećenje“ mrežnjače, rekao je dr Erlih. Ovo takođe može povećati rizik od razvoja katarakte ili od raka oka iako je taj rizik nizak. Nošenje sunčanih ili drugih naučara koja blokiraju UV zrake može pružiti zaštitu.
Pauza od nošenja naočara može sprečiti pogoršanje vida
Netačno. To što nosite naočare sve vreme neće pogoršati vid. Ako vam trebaju naočare, trebalo bi da ih nosite.
Čak i malo plave svetlosti sa ekrana šteti vašim očima
Netačno. Iako su neka istraživanja pokazala da izlaganje plavoj svetlosti može oštetiti mrežnjaču i potencijalno izazvati probleme sa vidom tokom vremena, nema čvrstih dokaza koji su potvrdili da se to dešava sa tipičnim izlaganjem kod ljudi, rekao je dr Erlih. Takođe nema dokaza da nošenje naočara koje blokiraju plavu svetlost poboljšava zdravlje očiju, dodao je. Ali, ekrani mogu izazvati suve oči jer ne trepćemo dovoljno.
Pušenje je loše za zdravlje očiju
Tačno. Toksične hemikalije u cigaretama ulaze u krvotok i oštećuju osetljiva tkiva u očima, uključujući mrežnjaču, sočivo i makulu.
Šargarepa je dobra za vaše oči
Tačno. Iako vam ishrana puna šargarepe neće pružiti savršen vid, neki dokazi ukazuju na to da su hranljive materije u njoj dobre za zdravlje očiju. Jedno veliko kliničko ispitivanje otkrilo je da suplementi koji sadrže hranljive materije koje se nalaze u šargarepi, uključujući antioksidante poput beta-karotena i vitamina C i E, mogu usporiti napredovanje makularne degeneracije povezane sa starenjem.
Pogoršanje vida je neizbežan deo starenja
Netačno. Većina uzroka opadanja vida u odraslom dobu – uključujući makularnu degeneraciju povezanu sa starenjem, kataraktu i glaukom – mogu se sprečiti ili lečiti ako ih otkrijete rano, rekao je dr Erlih. Ako vam vid počinje da slabi, nemojte to odbaciti kao „samo starenje“, dodao je. Odmah (ili redovno, svake godine) posetite oftalmologa, daće vam najbolje šanse da sprečite ova stanja, rekao je.
Tagovi
