Obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će država od septembra, u okviru „programa za narod,“ ograničiti trgovačke marže i obezbediti niže cene najvažnijih proizvoda, pokrenulo je pitanje pravnih mehanizama za sprovođenje ove mere.
Iako je Vučićeva najava „stara“ samo nekoliko dana, u proceduri se upravo našao Nacrt novog Zakona o zaštiti potrošača, odnosno jedan od ključnih dokumenata koji bi trebalo da redefinišu odnose na tržištu.
Međutim, detaljna analiza ovog predloga pokazuje da direktno ograničavanje marži u njemu nije predviđeno.
nema „marži“ ali ima zabrane obmanjivanja kupaca
Umesto administrativnog određivanja profita, autori predloga nude posredan pristup – stvaranje fer tržišta kroz strogu kontrolu nepoštene poslovne prakse i „potpunu transparentnost“.
Primera radi, član 8. nacrta obavezuje snabdevače strujom, vodom, gasom i grejanjem da na računima i u ponudama jasno i odvojeno prikažu cenu same potrošnje (npr. po kilovat-času) od svih fiksnih troškova poput „angažovane snage“ ili drugih naknada.
Cilj ovog pravila je potpuna transparentnost, kako bi građani tačno znali koliko plaćaju ono što su potrošili, a koliko iznose obavezni fiksni nameti.
U obrazloženju zakona stoji da je namera da se spreče zloupotrebe koje indirektno dovode do neopravdano visokih cena i tako zaštiti ekonomska pozicija građana.
nedozvoljeno i obmanjujuće ponašanje trgovca
Nacrt zakona ne sadrži reč „marža“, ali uvodi precizne definicije nedozvoljenog ponašanja koje bi trgovcima trebalo da suze prostor za manipulaciju.
Član 18. Nacrta, recimo, izričito navodi da se potrošač dovodi u zabludu ako mu se daju netačna obaveštenja o „ceni ili načinu na koji je obračunata ili postojanja određenih pogodnosti u pogledu cene“.
Ovo pravilo direktno cilja na lažne akcije, prikrivene troškove i netransparentno formiranje krajnje cene koju kupac plaća.
Sa druge strane, tu je i član 17, koji definiše nepoštenu praksu kao svaku aktivnost trgovca koja „bitno narušava ekonomsko ponašanje potrošača“, usled čega on „donosi ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo“.
Drugim rečima, zakon će sankcionisati svaku praksu kojom se kupac navodi da plati više nego što bi platio da je imao sve tačne i jasne informacije.
Kazne kao glavni mehanizam pritiska
Da ova pravila ne bi ostala samo slovo na papiru, Nacrt zakona predviđa i značajno oštriju kaznenu politiku, koja treba da bude glavni instrument odvraćanja od zloupotreba.
Kazne su definisane u zavisnosti od težine prekršaja i statusa subjekta.
Za najteže povrede, poput obmanjujuće i nasrtljive poslovne prakse definisane u članovima 18-22, kazne za pravna lica (trgovinski lanci, kompanije): predviđene su u iznosima od 300.000 do 2.000.000 dinara.
Osim toga, Član 211 uvodi novinu – kriterijume za odmeravanje kazne. Sud će, između ostalog, uzimati u obzir i „“inansijsku dobit koju je ostvario ili gubitke koje je trgovac izbegao zbog povrede prava potrošača“.
Javna rasprava o novom zakonu traje od danas do 24. avgusta, a naredni koraci trebalo bi da budu izrada predloga koji bi usvojila Vlada i potom poslala na razmatranje u Skupštinu Srbije.
Tagovi
