U drevnoj paraboli, grupa slepih ljudi pokušava da opiše slona. Jedan dodiruje surlu i kaže: „Slon je zmija.“ Drugi, uz nogu: „Ne, slon je stub.“ Treći dodiruje uho i tvrdi da je slon lepeza. Svi su u pravu. I svi greše. Jer stvarnost ne čine samo stvari koje možemo da dodirnemo, već i one koje ne vidimo.
Slično je danas sa razgovorima o veštačkoj inteligenciji.
Jedni tvrde da AI menja svet iz korena. U Silicijumskoj dolini postoje javne opklade o tome kada će se pojaviti prvi „jednorog“, kompanija vredna milijardu dolara, koju vodi samo jedna osoba osnažena AI alatima. Drugi ukazuju na trenutna ograničenja i podsećaju na primere poput Klarne, koja je prošle godine otpustila stotine ljudi zbog AI-a, a sada ih tiho vraća nazad. Prvi su okrenuti onome što još ne vidimo. Drugi onome što trenutno možemo da opipamo.
I oba pogleda su legitimna. I oba greše. Ono što ih povezuje nije odgovor koji ih pomiruje, već konfuzija. Nesigurnost. Antropologija ima naziv za takvo stanje – liminalnost. To je prostor između dve forme. Vreme u kojem stari sistemi više ne funkcionišu, a novi još nisu izgrađeni.
Liminalnost je nestabilna, ali moćna. Ona uzdrmava hijerarhije, briše stare uloge i otvara prostor za nova značenja. Ali pod jednim uslovom – da ne požurimo sa zaključcima.
Adolescencija je primer liminalnog perioda. Identiteti koje prerano oblačimo, uloge koje još ne možemo da iznesemo. Ne zato što su lažni, već zato što su preuranjeni.
Deluje mi da je tako i sada. Ako prebrzo definišemo pravila za novo, još uvek nedovoljno formirano vreme, napravićemo nešto precizno, ali za svet koji već prestaje da postoji.
U trenutku kada AI ulazi u sve pore društva i biznisa, pitanje nije kako da ga integrišemo u postindustrijske sisteme, već kako da sisteme zamislimo iz početka. Baš kao što su industrijalci koje danas pamtimo bili spremni da razbiju stari koncept fabrike, sa mašinama raspoređenim oko jednog izvora energije, i da naprave nove nacrte – ovog puta ne oko ograničenja, već oko toka proizvodnje i kreiranja vrednosti na efikasan način.
U liminalnim vremenima, cilj nije trka. Cilj je da vidimo jasno pre nego što izgradimo sledeće.
Tagovi
