„Moramo biti jako obazrivi šta će vlast u Srbiji dalje planirati sa zgradom Generalštaba, jer on trenutno ne uživa nikakvu zaštitu“, ukazala je za Nedeljnik konzervatorka Estela Radonjić-Živkov, komentarišući odluku Džareda Kušnera da odustane od izgradnje hotela Tramp na mestu Generalštaba.
Ona je dodala da je „i dalje je na snazi lex specialis i odluka iz prošle godine da se skida status kulturnog dobra s Generalštaba“.
Konzervatorka je ocenila da smo „svi mogli pretpostaviti da Džared Kušner, bez obzira na sve, svakako neće učestvovati u nekim nezakonitim radnjama da bi napravio jedan od hotela koji ima širom sveta“.
„S obzirom da se pokazalo da postoje radnje koje su nezakonite, da je podignuta optužnica, da je istražni postupak u toku, moglo se verovatno očekivati i povlačenje firme Džareda Kušnera. Vidim da je to jedna mala pobeda“, poručila je sagovornica.
Povodom ove Kušnerove odluke, oglasila se i njegova privatna investiciona firma „Affinity Partners“:
„Pošto značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele, i iz poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu, povlačimo našu prijavu i povlačimo se u ovom trenutku“.
OBNOVA GENERALŠTABA
Nasuprot tome što pojedinci današnje vlasti Generalštab nazivaju ruševinom, konzervatorka Estela Radonjić Živkov ukazala je za Nedeljnik da je njegova obnova moguća i tehnički utemeljena.
„Svako kulturno dobro, prema svim međunarodnim dokumentima i konvencijama koje smo kao država ratifikovali i koje mi kao struka konzervatorska poštujemo, čak i ako je uništeno tokom vojnih intervencija, može se obnoviti na osnovu originalnih projekata koje posedujemo. Čak i da je zgrada Generalštaba uništena tokom bombardovanja, mogla se rekonstruisati na osnovu tih projekata. Ovde nemamo ni rušenje Generalštaba, jer, sve analize koje su rađene govore o tome da je on oštećen, a ne srušen. Ta oštećenja nije problematično sanirati, verovatno je i mnogo jeftinije nego ga rušiti i praviti nešto na njegovom mestu“, objasnila je konzervatorka.
Kako stoji u odluci o utvrđivanju Generalštaba za kulturno dobro, navela je konzervatorka, obnova bi išla prema onome što je originalni projekat arhitekte Nikole Dobrovića.
„Taj originalni projekat ostavlja na sebi i pečat onoga što je Generalštab preživeo ’99. godine i bombardovanja, a možda i ovoga što sada preživljava. Značajno je i to da objekat ostane na tom mestu, s obzirom na mesto na kome se nalazi i na namenu koju je on imao prvobitno. Jako je bitno da ta namena ostane ista ili slična, odnosno da odgovara nameni kulturnom dobru. Više neće sigurno biti ceo za vojsku i za Ministarstvo odbrane. Jedan deo svakako može da ostane u toj funkciji, ali druge funkcije ne mogu nikako biti privatne, zabavnog karaktera, turističke, hotelske ili koje su već tu bile planirane, već moraju ostati javne. To bi mogle da budu različite ustanove kulture, prostori koji su svima dostupni, jer to je jedno svedočanstvo vremena i jedan spomenik svih građana Srbije“, zaključila je naša sagovornica.
Tagovi
