Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda zaključio je drugu reviziju u okviru Instrumenta za koordinaciju politike za Srbiju.
Značajan deo izveštaja posvećen je situaciji u energetskom sektoru, a posebno na Naftnu industriju Srbije (NIS)
MMF u svom izveštaju ocenjuje da bi rešavanje pitanja sankcija uvedenih ovoj, kako su je nazvali, „makroekonomski kritičnoj“ naftnoj kompaniji, dodatno smanjilo neizvesnost.
Izraz „makroekonomski kritična“ (macro-critical) kompanija, kako je NIS ili bilo koje domaće preduzeće po prvi put nazvano u izveštaju MMF, znači da njegovo poslovanje direktno utiče na ključne ekonomske parametre cele ekonomije Srbije: bruto domaći proizvod (BDP), inflaciju, budžet i spoljnotrgovinski bilans.
posledice sankcija prema nis
Zamenik generalnog direktora MMF-a, Bo Li u pisanoj izjavi ocenio je da je privredni rast usporio „usled protesta i povećanih rizika po energetsku bezbednost nakon sankcija uvedenih ‘makroekonomski kritičnoj’ naftnoj kompaniji NIS“.
Li je dalje upozorio da su rizici značajno porasli, uključujući i one koji su povezani sa rešavanjem statusa NIS-a, što prema oceni Fonda naglašava potrebu za nastavkom oprezne politike.
Uprkos ovim rizicima, zvaničnici MMF-a navode da su rezerve deviza i državni depoziti dovoljni, te da pružaju važnu podršku u prevazilaženju trenutnih izazova.
usporen privredni rast u ovoj godini
U zvaničnom saopštenju i pratećem izveštaju, ova međunarodna finansijska institucija konstatuje da je ekonomska aktivnost u zemlji usporila usled domaćih i spoljnih izazova.
Prema najnovijim projekcijama Fonda, realni rast bruto domaćeg proizvoda u 2025. godini iznosiće 2,1 odsto, što je pad u odnosu na 3,9 odsto iz 2024. godine.
Očekivanja MMF-a su da će se privreda oporaviti 2026. godine sa stopom rasta od 3 odsto, dok se za 2027. godinu predviđa rast od 4,6 procenata.
Inflacija je na kraju 2025. godine projektovana na 3 odsto, čime se spustila ispod cilja Narodne banke Srbije. Ipak, MMF predviđa privremeni rast inflacije na 5 odsto u 2026. godini, pre ponovnog pada na 3,2 odsto u 2027. godini.
Spoljnotrgovinski deficit se, prema procenama Fonda, produbljuje dok očekuje da će i deficit tekućeg računa porasti na 5,2 odsto u 2025. godini, dok se za 2026. godinu predviđa nivo od 6 odsto.
MMF ovo pripisuje višim troškovima uvoza goriva i ograničenjima Evropske unije na uvoz čelika.
Projekcije javnog duga i investicija
U pogledu javnih finansija, MMF konstatuje da vlasti održavaju fiskalnu disciplinu. Deficit budžeta je projektovan na nivou od 3 odsto BDP-a u naredne tri godine, što se u izveštaju ocenjuje kao ključno sidro programa.
Javni dug beleži trend pada, pa se predviđa smanjenje sa 47 odsto BDP-a u 2024. na 45,2 odsto u 2025. godini.
Međutim, primetan je projektovani pad stranih direktnih investicija, za koje MMF procenjuje da će se smanjiti sa 5,6 odsto BDP-a u 2024. na 3 odsto u 2025. godini.
Nasuprot tome, kreditna aktivnost prema privatnom sektoru raste, sa projektovanom stopom od 14,1 odsto u 2025. godini.
Zaključak Fonda je da su strukturne reforme i dalje imperativ, naročito u pogledu diversifikacije izvora prirodnog gasa i upravljanja javnim investicijama, kako bi se očuvala stabilnost u pogledu rizika vezanih za energetsku bezbednost i kompaniju NIS.
Tagovi
