Kada je u podrumu jedne srednje škole u Srbiji izbio požar, odmah se oglasio alarm. Đaci su brzo ustali iz klupa, formirali red i bez panike počeli sa evakuacijom, kao što su to ranije vežbali sa nastavnicima. U školi je jedino ostao učenik koji ne čuje, a koji se u trenutku uzbune zatekao u toaletu na prvom spratu. Dim je već počeo da se širi po učionicama u prizemlju kada su vatrogasci stigli u školu. Popeli su se na prvi sprat u potrazi za učenikom. Zatekli su ga na hodniku, mahnuli mu, zatim prišli i pokazali mu papir na kome je pisalo: „Požar. Idemo“. Rukama su mu pokazali smer evakuacije i pomogli mu da brzo i bezbedno napusti zgradu.
Vatrogasci su postupili u skladu sa pravilom da je u slučaju spasavanja gluvih ili nagluvih osoba sa njima potrebno uspostaviti jasnu vizuelnu komunikaciju, da treba koristiti gest, mimiku, kratke pisane poruke ili srpski znakovni jezik. Pažnja gluve osobe se može privući i mahanjem, treptanjem svetlima, kao i stvaranjem vibracija lupanjem nogom u pod ili dobovanjem po stolu. Važno je znati i da svetlo treba da pada na lice osobe koja je u ulozi spasioca, a ne da bude iza nje, kako bi gluva osoba mogla da čita sa usana. Takođe, osoba koja se obraća gluvoj osobi ne treba da se pomera, da okreće glavu ili da prekriva usta kako bi gluva osoba mogla u kontinuitetu da prati šta joj se govori.
Ovo je samo jedan od primera navedenih u vodiču namenjenom predstavnicima vatrogasno-spasilačkih jedinica koji opisuju kako treba postupati prema osobama sa invaliditetom u vanrednim situacijama. Brošuru „Inkluzivno reagovanje u vanrednim situacijama: Vodič za vatrogasno-spasilačke jedinice“ objavila je u septembru 2025. godine Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS), uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Vlade Švedske.
U vodiču se nalaze brojne važne informacije i uputstva, kao i preporuke za unapređenje postojeće prakse. Od toga kako se pripremati, planirati i sprovesti evakuaciju osoba sa različitim vrstama invaliditeta – fizičkim, senzornim ili intelektualnim, do toga kako komunicirati sa ovom populacijom u vanrednim situacijama. Vodič, uz pomoć fotografija i videa kojem se pristupa preko QR koda, nudi i četrdeset osnovnih reči znakovnog jezika koje se koriste za komunikaciju sa gluvim osobama tokom opasnosti.
Da postoji potreba za ovakvim vodičem i za edukacijom aktera uključenih u sistem zaštite i spasavanja konstatovano je u junu 2024. godine na konferenciji u Beogradu, održanoj uz podršku Misije OEBS-a, na kojoj se razgovaralo o postupanju prema osobama sa invaliditetom u vreme vanrednih situacija, a koja je okupila predstavnike Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) i Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.
Osobe sa invaliditetom među najugroženijima u vanrednim situacijama
Tačan broj osoba sa invaliditetom u Srbiji nije poznat, ali se po proceni Svetske zdravstvene organizacije smatra da ih u Srbiji ima oko 800.000, što je u skladu sa prosekom u evropskim zemljama koji iznosi 8–12% od ukupnog broja stanovnika.
Specifične potrebe osoba sa invaliditetom nisu dovoljno prepoznate i uključene u postojeće planove uzbunjivanja, evakuacije i informisanja zbog čega je ova populacija u vanrednim situacijama posebno ugrožena. Da bi se obezbedilo inkluzivno reagovanje u vanrednim situacijama, neophodno je da potrebe osoba sa invaliditetom budu uključene u sve faze sistema zaštite i spasavanja, od planiranja i prevencije do reagovanja i oporavka. Efikasnost vatrogasno-spasilačkih jedinica u vanrednim situacijama ne ogleda se samo u brzini intervencije, već i u sposobnosti da odgovore na potrebe najugroženijih – osoba sa invaliditetom.
„Osobe sa invaliditetom nisu homogena grupa i imaju različite kapacitete i potrebe, pa odgovor u vanrednim situacijama mora uzeti u obzir specifične potrebe pojedinaca sa različitim vrstama i stepenom invaliditeta ili zdravstvenog stanja. Da bismo doprineli boljem razumevanju njihovih potreba i pomogli edukaciju spasilaca, pripremili smo ovaj vodič za predstavnike/ce vatrogasno-spasilačkih jedinica“, kaže izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) Ivanka Jovanović, koja je zajedno sa Nenadom Durakovićem, diplomiranim inženjerom zaštite od katastrofalnih događaja i požara, napisala ovaj korisni vodič.
Tokom vanrednih situacija osobe sa invaliditetom suočavaju se sa brojnim izazovima, od problema sa kretanjem i teškoćama u praćenju uputstava, preko zavisnosti od tuđe pomoći i komunikacijskih barijera, pa sve do nedovoljne pripremljenosti lokalnih zajednica i nepostojanja pristupačnih resursa kao što su prilagođena evakuaciona sredstva ili personalizovani planovi evakuacije. Smatra se da prilagođeni planovi evakuacije predstavljaju ključni element u osiguravanju bezbednosti osoba sa invaliditetom u vanrednim situacijama.
U vodiču se navodi da posebnu pažnju treba posvetiti objektima u kojima živi veći broj pripadnika ove populacije, kao što su domovi za stare, centri socijalne zaštite, specijalizovane škole za učenike sa oštećenjem vida ili sluha, dnevni boravci i ustanove za decu i odrasle sa smetnjama u razvoju. Potrebno je da pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica, u saradnji sa upravama pomenutih objekata, unapred izvrše detaljnu procenu ovih objekata i definišu procedure koje će obezbediti efikasnu evakuaciju svih osoba.
„Pregled postojećih procedura i praksi pokazao je da i dalje postoje značajni nedostaci u postupanju prema osobama sa invaliditetom tokom vanrednih situacija – od nedovoljne obuke svih aktera u sistemu zaštite i spasavanja, preko odsustva evidencije o osobama sa invaliditetom radi lakšeg mapiranja, do nepostojanja personalizovanih planova postupanja. To nas je podstaklo da pored vodiča kreiramo i edukativne radionice za vatrogasce-spasioce kako bismo ih upoznali sa primerima dobre prakse u spasavanju i evakuaciji osoba sa različitim vrstama invaliditeta“, ističe jedan od autora vodiča i trenera na radionicama Nenad Duraković.
Edukativne radionice o inkluzivnom postupanju u vanrednim situacijama
Uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, u novembru i decembru 2025. godine, u Vrnjačkoj Banji, Vrdniku i Nišu, održane su četiri dvodnevne radionice za preko 150 vatrogasaca-spasilaca iz jedinica Sektora za vanredne situacije i za pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica iz različitih gradova u Srbiji. Predavači na radionicama bili su predstavnici udruženja osoba sa invaliditetom koji su učesnike uputili u to kako treba postupati i komunicirati sa pripadnicima ove populacije tokom vanrednih situacija. Učenje od samih osoba sa invaliditetom pokazalo se kao najbolji način da se unapredi efikasnost i humanost reagovanja u vanrednim situacijama.
Tokom radionica učesnici i učesnice su rešavali konkretne zadatke. Učestvujući u praktičnim vežbama i sami su imali priliku da osete kako je to kada neko ne vidi ili ne čuje, ili ima neku vrstu fizičkog invaliditeta, i da iz te perspektive razumeju na koji način se u vanrednim situacijama najefikasnije može komunicirati sa osobama sa invaliditetom i kako prema njima treba postupati.
Posebna pažnja je posvećena komunikaciji sa osobama sa intelektualnim invaliditetom i autizmom koje imaju različiti stepen razumevanja, izražavanja i orijentacije u prostoru i vremenu. Preporučuje se da se u komunikaciji sa ovim osobama koristi jednostavan i prijateljski jezik, da se ne govori mnogo glasno, jer takav govor može delovati zastrašujuće na osobe sa autizmom. Potrebno je predstaviti im se punim imenom i zanimanjem i reći im „Tu sam da ti pomognem“. Takođe, ukoliko spasilac treba da ih dodirne, treba prvo da im to najavi i da traži dozvolu za to, pri čemu je važno da ih dodirne snažno, jer ih lagani dodir može uplašiti i naterati u beg.
Sasvim suprotno treba postupati prema slepoj osobi koju, nakon obaveznog predstavljanja, treba samo blago dodirnuti po ramenu, a zatim joj, prilikom evakuacije, što detaljnije objašnjavati šta se nalazi u njenoj okolini i kako ona treba da postupa. Tokom kretanja, slepu osobu treba držati pod ruku i ići pored nje, izuzev kada se prolazi kroz vrata kada prvo treba da prođe osoba koja je vodi.
„Uporedo sa tehničkim i organizacionim unapređenjima sistema reagovanja u vanrednim situacijama, potrebna je i kulturološka promena – razumevanje da jednakost nije u tome da svi dobiju isto, već da svako dobije ono što mu je neophodno da bi bio bezbedan. Snaga jednog sistema reagovanja ne meri se samo brojem vozila ili sekundi potrebnih do intervencije. Ona se meri sposobnošću da svakog građanina prepozna kao ravnopravnog, da postupa u skladu sa njegovim potrebama i da sačuva njegovo dostojanstvo i u najtežim okolnostima“, ističe Nenad Duraković.
Misija OEBS-a nastavlja podršku za osnaživanje inkluzivnog reagovanja u vanrednim situacijama
Pored objavljivanja vodiča i održavanja radionica za vatrogasce-spasioce, NOOIS je uz podršku Misije OEBS-a pripremio i film koji sadrži uputstva za inkluzivno postupanje u vanrednim situacijama. U decembru je u Beogradu održana završna konferencija na kojoj su predstavljene preporuke i stečena znanja. Navedene aktivnosti su samo poslednje u nizu koje se sprovode u saradnji NOOIS-a i Misije OEBS-a, u okviru projekta „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“, koji sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji uz podršku Vlade Švedske.
Prethodnih godina Misija OEBS-a je podržala NOOIS u izradi porodičnog priručnika za ponašanje u vanrednim situacijama na Brajevom pismu i u audio-verziji, kao i u izradi videa i brošure sa uputstvima kako postupati prema osobama sa invaliditetom tokom vanrednih situacija. Održano je i nekoliko okruglih stolova posvećenih ovom pitanju, a objavljena je i publikacija i prateći film o položaju ove populacije u vreme pandemija.
„Višegodišnja saradnja sa NOOIS-om i Sektorom za upravljanje vanrednim situacijama pokazala je koliko je neophodno da službe za spasavanje i hitne intervencije dobiju obuku koja kombinuje standardne procedure sa inkluzivnim praksama“, kaže ambasador Marcel Peško, šef Misije OEBS-a u Srbiji. „Edukativne radionice koje smo sproveli posebno su koncipirane u tom cilju. Edukatori su osobe sa invaliditetom i obuka se oslanja na njihovo iskustvo i znanje“, ističe ambasador Peško.
„Zaštita osoba sa invaliditetom u vanrednim situacijama je odgovornost čitavog društva. To je pitanje ljudskih prava, jednakosti i solidarnosti, i samo zajedničkim radom možemo izgraditi inkluzivan i efikasan sistem za reagovanje u vanrednim situacijama. Misija OEBS-a u Srbiji će nastaviti da podržava aktivnosti NOOIS-a u cilju daljeg unapređenja inkluzivnog postupanja prema osobama sa invaliditetom u vanrednim situacijama“, najavljuje rukovodilac ovog projekta u Misiji OEBS-a Miroslav Kragić.
Iz Vodiča za vatrogasno-spasilačke jedinice
Primeri adekvatne upotrebe tzv. jezika invalidnosti:
Adekvatan je bilo koji izraz koji kombinuje ličnost i invalidnost:
- osobe sa invaliditetom,
- osoba sa distrofijom (a ne distrofičar/ka),
- lice sa kvadriplegijom (a ne kvadriplegičar),
- korisnik invalidskih kolica.
Jedini izuzeci su sledeći – pravilno je reći gluva i slepa osoba.
Primeri pogrešne upotrebe tzv. jezika invalidnosti:
Neki izrazi kao što su: paraplegičari, cerebralci, distrofičari itd. identifikuju ljude samo po njihovim dijagnozama, ignorišući da je iza dijagnoze ličnost kao i svaka druga.
Termin gluvonem je takođe pogrešan, jer pogrešno prikazuje gluve osobe kao osobe koje ne mogu da govore, dok gluve i nagluve osobe imaju sposobnost govora samo je njihova artikulacija drugačija nego kod čujućih osoba.
Gluve i nagluve osobe doživljavaju ovaj izraz kao uvredljiv.
Primer loše upotrebe jezika je i „vezan za invalidska kolica“, jer se implicira pasivnost i pomagalima se etiketira čitava ličnost.
Tagovi
