Američki predsednik Donald Tramp uveo je carinu od 35% na robu iz Srbije, što je za srpsku privredu više politička poruka nego stvarna ekonomska pretnja, ocenjuje ekonomski analitičar Miša Brkić u razgovoru za Nedeljnik.
Iako izvoz Srbije u SAD nije obiman, ovako visoka tarifa mogla bi da ugrozi poslovanje pojedinih kompanija i signalizira dublje političke tenzije između Vašingtona i Beograda.
„Prema svim dostupnim podacima, Srbija i nema neku veliku ekonomsku razmenu sa SAD, pa se ni posledice ove odluke ne mogu smatrati dramatičnim za čitavu srpsku privredu“, kaže Brkić.
Međutim, on dodaje da je ovo “politička kazna i poruka Beogradu zbog odnosa sa Rusijom, pozicije u vezi sa Kosovom, ali i zbog nezadovoljstva američke administracije statusom investicija Trampove porodice u Srbiji.”
nismo uspeli da se izborimo za nižu stopu
Govoreći o samom nastanku celokupne situacije i nezavidnom položaju Srbije, Brkić postavlja pitanje kako je do ove odluke uopšte došlo, odnosno “da li je bilo pokušaja pregovora između dve zemlje i zašto Srbija nije uspela da izdejstvuje nižu tarifu od ove koju je Tramp uveo”.
„Pre neki dan je objavljena informacija kako je Američko ministarstvo finansija produžilo odluku o neuvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije, zahvaljući upornom radu vlade Srbije i lobista Srbije. Ako je to moglo da se uradi sa NIS-om, moje pitanje je zašto vlada Srbije i srpski lobisti u Vašingtonu, nisu uspeli koristeći pregovore o tarifama da spuste tih famoznih 35% i izbegnu sudbinu Srbije koja je bliska sudbini Sirije“, kaže Brkić.
S obzirom na to da je 35% carina u međunarodnoj trgovini vrlo visoka, ona, prema rečima Brkića „očigledno nije uvedena da bi se Amerika zaštitila od poplave jeftine robe iz Srbije, već da bi se Beogradu poslala poruka.“
carinski rat sa Indijom
U poređenju sa drugim zemljama, Brkić navodi da čak i tradicionalni američki saveznici poput Kanade nisu pošteđeni sličnih mera,
“Zanimljivo je da je prvi sused, Kanada, ponovo dobila neke visoke tarife, što je i za nih bilo iznenađenje“, primećuje Brkić.
Ipak, veči utisak na njega ostavlja “tarifni rat između Amerike i Indije”.
Za mene najveća poruka tarifni rat između Amerike i Indije. Iako je bilo za očekivati da će se posle indijsko-američkih pregovora tarife upristojiti, one su za Indiju ostale dosta visoke. Amerika je uspela da napravi dogovor sa Kinom, sa Evropskom unijom, sa Velikom Britanijom, a sa Indijom, očiledno, tie pregovori nisu išli tako lako”, smatra Brkić.
Promena položaja Srbije: „Zavisi kako se Tramp probudi“
Upitan da li Srbija može da očekuje promene u svojoj poziciji, Brkić je skeptičan: „To zavisi od toga kako se predsednik Tramp ujutru probudi i da li ga Srbija uopšte interesuje. Verujem da će ove tarife postati sredstvo pritiska u narednim razgovorima o Kosovu i spoljnoj politici Srbije.“
Ipak, prosečni građani, prema njegovim rečima, neće direktno osetiti posledice.
„To nije udar na standard stanovništva, ali jeste na deo izvoznika koji su do sada poslovali sa Amerikom. 35% tarifa na cenu njihovih proizvoda koji će plaćati uvoznici u Americi za srpsku robu, čini srpsku robu gotovo nekonkurentnom, i bojim se da će mnogi američki uvoznici te robe biti nezainteresovani za dalju saradnju sa kompanjama iz Srbije”, smatra Brkić.
Tagovi
