Ministarstvo prostora: „Nijedna količina ‘krovnih bašti’ i ‘zelenih fasada’ ne može nadomestiti gubitak zdravih, odraslih stabala“

Uprkos tvrdnjama Ministarstva finansija da će se prilikom izgradnje Akvarijuma i Prirodnjačkog muzeja u okviru priprema za EXPO 2027 očuvati postojeće zelenilo u Parku prijateljstva na Ušću, građani i stručna javnost izražavaju zabrinutost zbog moguće seče stotina stabala, piše Danas.

Aktivisti upozoravaju da se iza zelene fasade krije ekološki štetan projekat i primer netransparentnog odlučivanja, dok vlasti insistiraju da će većina stabala biti presađena, a nova posađena.

ŠKOLSKI PRIMER GREENWASHING-A

„Saopštenje Ministarstva finansija je školski primer greenwashing-a — pokušaja da se ekološki štetan projekat predstavi kao “zeleni” i “održiv”, iako ima brojne negativne posledice po životnu sredinu i javni interes“, ukazuje za Danas Olga Andrić, arhitektica kolektiva Ministarstvo prostora.

Prema njenim rečima, predstaviti izgradnju akvarijuma i muzeja — objekata koji zauzimaju više hektara površine – kao „zeleni projekat“ je paradoksalno.

„Nijedna količina „krovnih bašti“ i „zelenih fasada“ ne može nadomestiti gubitak zdravih, odraslih stabala. Kada se govori o „ukupnom broju stabala u parku“, pokušava se relativizovati gubitak konkretnih stabala na određenoj lokaciji. Ključno pitanje nije koliko stabala ima na 88 hektara parka, već zašto se tendenciozno uništava zdrav zeleni prostor“ ukazuje Andrić.

Arhitektica napominje i to da je Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije javno ukazalo na to da presađivanje odraslih parkovskih stabala u Srbiji nije standardna praksa.

„Naprotiv, radi se o izuzetno retkoj meri, pre svega zbog visokih troškova, tehničke složenosti i vrlo niske stope uspešnosti. Presađivanje se u ovakvim slučajevima često koristi samo formalno, kao izgovor za seču — da bi se ispunila zakonska procedura, iako realna namera da drveće preživi najčešće ne postoji. U praksi, presađivanje je zapravo često samo alibi za čišćenje terena radi izgradnje“ naglašava Andrić.

EKOLOŠKE I DRUŠTVENE POSLEDICE SEČE STABALA

Upitana za ekološke i društvene posledice seče stabala u Parku prijateljstva kao i razlog zbog kog se Ministarstvo prostora protivi ovom činu, sagovornica napominje kako je seča neprimerena, pre svega, jer se dešava u trenutku kada Beograd ima svega devet odsto zelenih površina, što je daleko ispod minimuma potrebnog za zdrav život u urbanim sredinama.

Sagovornica ukazuje da zelene površine igraju ključnu ulogu u podizanju otpornosti grada na klimatske promene – one regulišu temperaturu, doprinose očuvanju biodiverziteta, zaštiti vodnih resursa, otpornosti na poplave.

–“Ovde se radi o devastaciji jednog od najvrednijih javnih prostora na Novom Beogradu, planski podignutom i uređenom parku, pod izgovorom priprema za EXPO 2027. Umesto očuvanja i unapređenja parka, planirana je seča stotina stabala za izgradnju akvarijuma, Prirodnjačkog muzeja, jarbola, balona i drugih besmislenih sadržaja koji nisu prioriteti stanovnika ovog grada, a sve u službi ove tromesečne manifestacije“ objašnjava Andrić.

Kako navodi, ovaj slučaj predstavlja „školski primer načina na koji se mega-manifestacije, poput EXPO-a, koriste da bi se opravdalo netransparentno odlučivanje, pravna izuzeća i kratkoročni, skupi projekti sa vrlo ograničenim dugoročnim benefitom za širu javnost“.

Andrić upozorava da se Beograd već suočava sa toplotnim ostrvima, zvučnim zagađenjem i lošim kvalitetom vazduha, što su problemi koji direktno utiču na zdravlje stanovnika.

„UMESTO DA GRADIMO PO MERI LJUDI, GRAD SE PRETVARA U KULISU ZA POLITIČKE SPEKTAKLE“

„Ovakvi potezi nas dugoročno udaljavaju od svake ideje održivosti, pravednog urbanog razvoja i gradova koji odgovaraju na realne potrebe svojih stanovnika. Umesto da gradimo grad po meri ljudi, grad se pretvara u kulisu za političke spektakle, pranje javnog novca i besmislene investitorske projekte. Vredni javni prostori se brišu da bi se na njihovom mestu podigle privremene atrakcije bez ikakve funkcionalne vrednosti za zajednicu, pri čemu se mišljenje ljudi koji ovaj prostor naseljavaju i koriste, u potpunosti nipodaštava i ignoriše“, naglašava Andrić.

Ona dodaje da „procedura po kojoj se EXPO planira i sprovodi predstavlja ilustrativan primer ovakvih prostornih politika – procesa u kome se zakoni zaobilaze, javnost sistematski isključuje, a odluke donose iza zatvorenih vrata, uz devastaciju javnih prostora i prirodnih resursa zarad interesa privilegovane elite“.

Upitana koliko sve to košta, Andrić kaže da ne postoje transparentni podaci o ukupnim troškovima projekta EXPO i njegovim pratećim sadržajima, a kamoli o seči stabala u Parku prijateljstva.

Ona kaže da ono što znamo jeste da se procene kreću u desetinama milijardi evra javnog novca, koji će otići na projekte upitne svrhe, dok će se ekološki trošak ovih zahvata meriti trajno izmenjenim mikroklimatskim uslovima, pogoršanjem kvaliteta vode i zemljišta, kao i gubitkom prirodne zaštite od vremenskih nepogoda.

ZAOBILAŽENJE DEMOKRATSKIH PROCEDURA U PLANIRANJU PROSTORA

Ono što najviše zabrinjava, smatra ona, jeste potpuno zaobilaženje čak i minimalnih demokratskih procedura u planiranju prostora.

„U konkretnom slučaju Parka prijateljstva, javna prezentacija urbanističkog projekta trajala je svega sedam dana, što je apsolutno nedovoljno za kvalitetno uključivanje građana i stručne javnosti. Nakon toga, projekat je ekspresno usvojen, uprkos brojnim primedbama i kritikama koje su dostavljene“, obrazlaže Andrić.

Ona naglašava da je „posebno zabrinjavajuće i što je uslove za uređenje parka izdalo nedavno osnovano, fiktivno preduzeće ‘Beogradski park’, koje je otvoreno odbilo da uvaži vrednost ovog javnog prostora, tako što je zvanično navelo da ‘nema specifične uslove’ za izradu projekta, čime su ostavljene odvezane ruke da se sa ovim prostorom postupa bez ikakvih ograničenja i mera zaštite“

Ona ukazuje je sve ovo na kraju pozdravljeno i odobreno od strane Komisije za planove Skupštine grada Beograda, na čijem čelu se nalazi glavni gradski urbanista.

„Ovde nije reč samo o ignorisanju mišljenja građana, već o sve prisutnijim mehanizmima sistematskog isključivanja javnosti iz procesa odlučivanja, pa i institucionalzaciji ovih mehanizama“ ocenjuje Andrić i naglašava da se poslednjih meseci sprovode čak i izmene zakonskog okvira, sa ciljem da se dodatno suzi prostor za učešće javnosti.

SARADNJA SA ZBOROVIMA

Ministarstvo prostora je prethodnih meseci ostvarilo bliske saradnje sa zborovima širom grada, a posebno na Novom Beogradu i Zemunu, odnosno zborovima koji su pokrenuli akcije u cilju zaštite Parka prijateljstva.

„U trenutku masovnog samoorganizovanja, vođenog principima direktne demokratije, smatramo da naše delovanje treba da bude usmereno na pružanje podrške lokalnim samoorganizovanim inicijativama i zborovima građana, svim resursima koje imamo na raspolaganju“, zaključuje Olga Andrić.