„Ministarstvo pravde odbija da se u zakon unesu mere nadzora nakon izvršenja kazne zatvora“: Advokatica za Nedeljnik o femicidu i nasilju u porodici

Dva femicida u 24 sata. Dve žene su ubijene čime je broj femicida u 2025. godini porastao na 11.

U Bajinoj Bašti muškarac je ubio bivšu suprugu i sedmogodišnjeg sina, a potom izvršio samoubistvo. Pucao je iz vatrenog oružja koje je bilo u nelegalnom posedu.

Počinalac je, kako je potvrdio i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ranije već prijavljivan zbog nasilja u porodici. Tim povodom više puta mu je bila određena zabrana prilaska bivšoj supruzi, a bio je i u zatvoru zbog kršenja te zabrane. U Nišu je takođe ubijena jedna žena. Muškarac je nožem usmrtio suprugu.

„Macura – sramno“

Ipak, Tatjana Macura, ministarka bez portfelja, zadužena za oblast rodne ravnopravnosti i sprečavanja nasilja nad ženama, tvrdi da “sistem podrške žrtvama nasilja u Srbiji postoji”.

“Institucije postupaju, mehanizmi zaštite su aktivni i dostupni, ali, da bi ta podrška bila delotvorna, od suštinske je važnosti da se nasilje prijavi i da se predlozi mera zaštite prihvate“, obrazložila je ministarka.

Ove reči je udruženje Fem platz nazvalo “sramnim”.

“Prebacivanje krivice na žrtve nasilja u stilu ‘Institucije funkcionišu, žene uozbiljite se’ je ispod svakog nivoa zvanične izjave”, ocenili su.

preventivne mere

O preventivnim merama za sprečavanje nasilja u porodici, i šta je najbolje da žrtva uradi ukoliko doživi nasilje, i meri zabrane prilaska, za Nedeljnik je govorila Vanja Macanović, advokatica i aktivistkinja Autonomnog ženskog centra, koja je ujedno ekspertkinja sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

Ukoliko žena doživi nasilje u porodici, Vanja Macanović savetuje da, ako se nasilje dešava u tom momentu, najbolje je da u tom slučaju pozove policiju.

”Ali, ako nije zvala policiju u momentu kada se nasilje dešavalo, nego zove kasnije, onda prvo savetujem da pozove ženske organizacije da sa nama prođe kroz tu listu rizika, da mi sa ženom vidimo u kakvoj se opasnosti nalazi, da joj ukažemo na to šta su sve te činjenice koje za nju predstavljaju opasnost, da može biti teže povređena ili ubijena. I, takođe, da joj damo informacije o tome kako institucije postupaju. Zato što žene nekada imaju očekivanja od institucija koja se neće ostvariti, ili će, nažalost naleteti, na profesionalce koji ne rade svoj posao i koji će ih odgovarati od prijavljivanja… pa onda da znaju kako da postupaju u tim situacijama”, poručila je.

problem gde je sve odrađeno „pro forme“

Kako advokatica navodi, po godinama se smanjuje broj femicida. Sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, prema njenim rečima, životi žena koje prijave nasilje institucijama budu spašeni, uglavnom”.

“Problem budu ove situacije gde deluje kao da je sve odrađeno “pro forme”, a suštinski se nije razumela opasnost u kojoj se žena i dete nalaze. I to je problem što do institucija i predstavnika institucija koji treba da procenjuju rizik u kome se ono, žena i dete nalaze. I mi to vidimo da se to ne radi kako treba. Da se ne razume šta znači procena rizika. To jest, ne razume se koje činjenice treba da se ispituju da bi mogla da se donese adekvatna odluka, da se onda ovako nešto ne desi. I ono što nas zabrinjava, to je da je prošle godine u polovini slučajeva bilo ranije prijavljivano nasilje, tri učinioca su bila ranije osuđivana. Dvojica za nasilje u porodici, jedan za pokušaj ubistva. U ovoj godini imamo isto… Ovo je sad drugi slučaj sa Bajinom Baštom, gde imamo učinioce koji su ranije bili osuđivani. E, to, kad neko ko je ranije osuđivan učini femicid, znači da je to propust institucija. Znači da nije urađeno kako treba i na način na koji treba. Samo je pitanje gde, koje… ali, uglavnom, to su sve institucije u sistemu”, ocenila je.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da je, u slučaju ubistva u Bajinoj Bašti, počinilac ranije već bio prijavljivan zbog nasilja u porodici, kao i da mu je više puta bila određena zabrana prilaska bivšoj supruzi, ali i da je bio u zatvoru zbog kršenja te zabrane.

“To o čemu je Dačić pričao misli se na hitne mere koje su po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici. I one su preventivne mere. To je za početnike u vršenju nasilja ili kad je nasilje prvi put prijavljivano, pa se još ne znaju baš sve okolnosti.

Ono što ne bi smelo je da sistem ostane samo, ako se nasilje nastavlja, na tim hitnim merama. Koliko se moglo pročitati iz medija, ovaj čovek je bio osuđen za nasilje u porodici. Posle svega. On je čak, u međuvremenu, i kršio te hitne mere.

Kažnjen sa kaznom prekršajnog zatvora. Te hitne mere su tester za nekoga ko vrši nasilje o tome kako će da se ponaša i da l’ će da ih poštuje. I taj tester služi da bi se kasnije procenjivao rizik u kome se žena nalazi, i drugi članovi porodice.

Znači ono što ovde deluje da je propušteno, to je da se to njegovo kršenje hitnih mera, za koje je on bio osuđen na kazne prekršajnog zatvora, uopšte nisu tretirale kao činjenice da je on visokorizičan nasilnik.

I da ne deluje da je sa ovom uslovnom osudom, koja mu je izrečena za nasilje u porodici, tužilaštvo predlagalo da mu se odrede mere zabrane prilaska i kontaktiranja u krivičnom postupku. Jer onda ne bi moglo da se desi da on viđa dete ovako u slobodnom modelu kao što je, i da žena dovodi dete” objasnila je Macanović za Nedeljnik.

Sagovornica objašnjava da procena rizika znači da se smanjuje taj rizik, odnosno da se onemogućava da dođe do okolnosti u kojima žrtva može da bude ubijena.

”Kada postoji mera zabrane prilaska, onda ne bi moglo da bude viđenje deteta u slobodnim uslovima. Na nebezbednom mestu. Kod njega u kući na kraju sela gde nema nikog u okolini. I da pri tom žena bude ta koja dovodi dete. Ona ne može ni o svojoj bezbednosti da vodi računa, a kamoli o bezbednosti deteta kad on ima nelegalni pištolj. I druga stvar, da li je žena uopšte bila ikada pitana u postupku da li on ima nelegalno oružje? I da li je uopšte bilo proveravano da je on bio učesnik na ratištu? Zato što je naša pretpostavka je da verovatno jeste i da verovatno je to oružje odatle. Još iz tog perioda”, napomenula je ona.

šta radi ministarstvo pravde?

Macanović ukazuje da kod nas Ministarstvo pravde odbija da se u krivični zakonik unesu “mere nadzora nakon izvršenja kazne zatvora, i to posebno za učinioce tih ozbiljno nasilnih krivičnih dela, gde su i teži oblici nasilja u porodici”.

”To je i za slučajeve silovanja, znači ovo, kada izađe ponovo Milošević, ovaj silovatelj, da ga ne jure novinari i građani, nego da postoji sistem nadzora tog gde on živi, šta radi, kuda se kreće i kome mora da se javlja. Znači, mi to nemamo. I onda jedina opcija koja postoji u ovim slučajevima jeste preko ovog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, odnosno tih takozvanih grupa za koordinaciju i saradnju, kojima rukovodi tužilaštvo. Kada učinlac izlazi iz zatvora, onda zatvori, ono što smo videli, moram priznati, pozitivno poslednjih godina, obaveštavaju i centar, i policiju, i žrtvu nasilja jedno mesec-dva unapred. To, u stvari, daje mogućnost da pre izlaska iz zatvora se napravi novi plan zaštite i podrške žrtvi, i da se napravi plan kako će se kontrolisati, kako se taj ponaša nakon izlaska iz zatvora. E, sad, to je ono što većina grupa za koordinaciju ne radi. I zato nam se dešavaju ubistva nakon što on izađe iz zatvora”, zaključila je.