Miliјarderi iz tehnološkog sektora žele da stvaraju genetski uređene bebe: Zabrane širom sveta ne predstavljaju prepreku

Većina priča o genetski uređenim bebama počinje sa He Jiankuijem, kineskim naučnikom koji je 2018. potajno stvorio prve takve bebe. Njegov nepromišljen i ilegalan potez možda će uskoro pasti u drugi plan, jer se pojavljuju novi pokušaji stvaranja genetski izmenjene dece—ovog puta uz podršku i finansiranje milijardera iz Silicijumske doline, piše Economist.

Krajem oktobra pojavio se sajt koji najavljuje „Preventive“, američki startap posvećen izmeni ljudskih embriona pomoću CRISPR-a, alata za uređivanje gena. U objavi na mreži X osnivač kompanije, Lukas Harington, tvrdio je da je prikupio 30 miliona dolara za ovaj poduhvat, što se ispostavilo da potiče od tehnološke elite Amerike, uključujući Brajana Armstronga, direktora kripto-berze Coinbase, i Olivera Mulherina, australijskog softverskog inženjera i supruga Sema Altmana, direktora OpenAI-a.

Na sajtu kompanije dr Harington navodi da će Preventive u početku raditi istraživanja kako bi se utvrdilo da li je uređivanje embriona bezbedno za ljude, a krajnji cilj je sprečavanje teških genetskih bolesti. To nije jedina firma u toj oblasti. Tu je i Manhattan Genomics, čija je suosnivačica Keti Tai, serijska biotehnološka preduzetnica koja je kratko bila u vezi sa dr Heom. Još jedna firma koja nagoveštava slične planove je Bootstrap Bio iz Kalifornije. Iako je uređivanje ljudi jedna od najkontroverznijih tema u medicini, pojava ovih kompanija (i njihovih bogatih, uticajnih investitora) odražava sve raširenije uverenje da mogućnost uređivanja embriona stvara i obavezu da se ona iskoristi.

ŠTA CRISPR OMOGUĆAVA?

CRISPR omogućava naučnicima da naprave precizne izmene u DNK organizma. Izumljen 2012. godine od strane Dženifer Daudne i Emanuele Šarpentije—koje su 2020. za to dobile Nobelovu nagradu—taj alat je revolucionisao biologiju. Terapije zasnovane na njemu takođe počinju da se pojavljuju: Casgevy, prvi odobreni tretman na bazi uređivanja gena, leči bolest srpastih ćelija.

Međutim, ovi tretmani imaju svojih izazova. Teško ih je usmeriti u pravi deo tela. Casgevy zahteva da se pacijentu izvade matične ćelije iz koštane srži, pošalju u laboratoriju na uređivanje, pa zatim ponovo transplantiraju. Proces je naporan i izuzetno skup. Vertex Pharmaceuticals i CRISPR Therapeutics, proizvođači leka, trenutno ga naplaćuju oko 2 miliona dolara po tretmanu.

Teoretski, uređivanje embriona moglo bi da bude jeftinije i da zaobiđe neke od tih problema. Primena CRISPR-a na jednoćelijskom embrionu, jajnoj ćeliji ili spermatozoidu relativno je jednostavna. A kako embrion raste, genetske izmene bi se širile u sva nova tkiva. Harington procenjuje da bi troškovi mogli da budu oko 5.000 dolara po embrionu, a ako se postupak pokaže bezbednim, parovi sa naslednim bolestima mogli bi da imaju biološku decu bez rizika da na njih prenesu oboljenje.

To je veliko „ako“. Da bi CRISPR radio, on prvo preseca DNK dvolančanu spiralu kako bi ćelija mogla da je popravi. Koliko dobro taj proces funkcioniše u ljudskim embrionima još je nejasno—prekidi mogu ostati nezalečeni ili se krajevi DNK mogu spojiti na nepredviđene načine, stvarajući nove mutacije. Mnogi geni takođe nisu dovoljno proučeni da bi naučnici mogli da garantuju da izmena radi smanjenja rizika od jedne bolesti neće povećati rizik od neke druge. Uređivanja u embrionima takođe prelaze u polne ćelije osobe koja će nastati—dakle, prenose se i na naredne generacije, sa nepredvidivim posledicama.

HARINGTON: NEĆE SE ULAZITI U KLINIČKA ISPITIVANJA AKO SE POKAŽE DA NIJE BEZBEDNO

I tu, naravno, dolazi pitanje „dizajniranih beba“. Harington tvrdi da će se Preventive baviti samo teškim bolestima. Ali mali je korak od ispravljanja mutacije do uvođenja zaštitnih varijanti gena protiv raka ili demencije. Na kraju, neke kompanije bi mogle da ponude izmene koje utiču na izgled ili inteligenciju.

Harington—nekadašnji student profesorke Daudne—kaže da firma neće ulaziti u klinička ispitivanja ako se pokaže da bezbednost nije zadovoljavajuća. U svakom slučaju, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) po zakonu ne sme ni da razmatra takve prijave. Mediji su spekulisali da bi Ujedinjeni Arapski Emirati mogli biti alternativna lokacija, ali Harington tvrdi da je „preuranjeno razmatrati bilo koju jurisdikciju za kliničku primenu“ i da se sav rad kompanije trenutno odvija u SAD.

Sa izuzetkom Hea, naučnici su uglavnom protiv uređivanja ljudskih embriona. Ali taj otpor možda neće trajati zauvek, smatra Robin Lovel-Bedž, razvojni biolog iz londonskog Instituta Fransis Krik. Poboljšana bezbednost i efikasnost tzv. „baznog uređivanja“—novije verzije CRISPR-a koja ne lomi DNK u potpunosti—ulivaju nadu. Ipak, profesor Lovel-Bedž zabrinut je zbog interesovanja Silicijumske doline: „Ljudi u tehnološkoj industriji često imaju stav ‘hajde da probamo, ako se pokvari, nema veze’. Ali to ne možete raditi kada su u pitanju ljudi“, kaže on.