Srpska industrija je pod velikim pritiskom krize u NIS-u, koja se prenosi u 2026, ocenjuje se u najnovijoj analizi stručnog časopisa MAT.
Autori upozoravaju da od rešenja geopolitičkih problema u rafineriji zavisi da li će biti kakvog-takvog industrijskog rasta ove godine, jer je NIS „sistemski rizik“.
Geopolitički rizici potkopavaju industriju
NIS je značajno uticao na industrijsku proizvodnju i doveo do revizije godišnjih ekonomskih projekcija MAT-a.
Uzimajući u obzir podatke zaključno sa krajem novembra, autori su ocenili da kriza sa NIS sve izrazitije potkopava rezultate celokupnog prerađivačkog sektora i domaće industrije u celini.
„Zbog pogoršanja situacije u četvrtom tromesečju, revidirali smo godišnje projekcije za 2025. godinu: rast ukupne industrije usporiće na oko 1%, a prerađivačkog sektora na 1,2%“, očekuju u MAT-u.
Najkonkretniji udarac došao je iz oblasti proizvodnje koksa i derivata nafte, koja je zabeležila ubedljivo najveći negativni uticaj na prerađivački sektor, odnosno pad od 44% i negativan doprinos od 4,25 procentnih poena kada je reč o rastu u novembru 2025. godine.
Uz podsećanje da je proizvodnja Rafinerije krajem novembra bila svedena na minimum, autori naglašavaju da „performanse generišu geopolitički tokovi koji se menjaju van kontrole Srbije“ .
„Kriza sa NIS-om direktno potkopava rezultate celokupnog prerađivačkog sektora i šire industrije. Prenosi se i u ovu godinu, tako da nam ostaje da se nadamo da će se okončati makar do kraja prvog tromesečja, što bi možda moglo da očuva kakve-takve izglede za industrijski rast ovoj godini“, ističu u analizi.
Stabilizacija inflacije
Sa druge strane, međugodišnja inflacija u novembru 2025. ostala je na 2,8%, što je rezultat ograničavanja marži u trgovini na veliko i na malo i definisanja posebnih uslova za obavljanje trgovine za određene vrste robe široke potrošnje, stoji u analizi.
Takođe, u novembru je u Srbiji zabeležen znatno manji međugodišnji rast cena hrane (0,9%) u poređenju sa Evropskom unijom (3,0%). U Srbiji je registrovan i značajno veći međugodišnji rast cena energije
(4,9%) u poređenju sa Evropskom unijom (0,3%), prvenstveno usled rasta cena električne energije.
Od 27 zemalja članica Evropske unije, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija u novembru 2025. imalo je 11 zemalja članica, od kojih su najveće stope zabeležene u Rumuniji (8,6%), Estoniji (4,7%), Hrvatskoj (4,3%) i Austriji (4,0%), objavljeno je u januarskom MAT-u.
Tagovi
