Gomila ljudi je osetila simptome u svega nekoliko dana. Mediji su izveštavali iz sata u sat, prognoze su bile crne, pa još crnje: šta ako čitava zemlja počne da povraća, dobije trovanje, proliv, izgubi glasne žice? Bolnice su bile ophrvane pozivima, ministar zdravlja šetkao se od televizije do televizije i na kraju samo slegao ramenima: „Pijte vodu, šta da vam kažem.“ Tražena je njegova ostavka, u velikoj korporaciji već su spremili giljotinu, oni koji su oduvek tvrdili da su gazirana pića jedno zlo, znate, zlo, dobili su svojih pet minuta i 20 retvitova slave, a jedino što se širilo brže od bolesti bile su glasine i panika.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 16. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
