Na 11. izdanju manifestacije Dani slovenačkog filma u Beogradu, publika će moći da pogleda neobičan igrano-dokumentarni film „Kino Volta“, svojevrsni poetski omaž izgubljenim bioskopima. Radnja se dešava početkom 20. veka, u vreme procvata „nove umetnosti“ – kinematografije, koja je tada bila u usponu i koja je grupi ambicioznih Tršćana, u vezi sa tada još nepoznatim piscem Džejmsom Džojsom, otvorila mogućnost da se upišu u filmsku istoriju Slovenije, Italije, Irske i Rumunije.
Projekcija filma zakazana je za nedelju, 11. maj u 21h, u Sali Makavejev Jugoslovenske kinoteke, a povodom predstojeće projekcije razgovaramo sa rediteljem Martinom Turkom.
Martin Turk
Vaš film je inspirisan esejem Draga Jančara “Kino Volta”. Kada ste se susreli s tim esejem i šta vas je u njemu naročito inspirisalo da napravite film?
Još u pubertetu, dok sam živeo u Trstu, čuo sam anegdotu o prvom bioskopu u Irskoj. Što se tiče realizacije filma, ključnu ulogu imao je producent Radovan Mišić, koji me je pozvao i pitao da li sam zainteresovan da snimim dokumentarni film po motivima Jančarovog eseja.
Poznati ste ovdašnjoj publici kao reditelj igranih filmova. Da li ste razmišljali možda da napravite i igrani film na ovu temu ili je od starta ideja bila da se na specifičan način bavite dokumentarnom formom? Šta su vam bile glavne ideje u rediteljskom smislu?
Bio sam veoma skeptičan da je o toj priči uopšte moguće napraviti klasični dokumentarni film jer je, u suštini, to samo anegdota o životu Džejmsa Džojsa i praktično ne postoje arhivski podaci o tome. O tadašnjem Trstu više nema nijednog filmskog snimka, a nema ni fotografija učesnika u toj priči (postoje samo tri fotografije). Zbog toga sam počeo da razmišljam o igrano-dokumentarnom filmu koji se udaljava od klasične dokumentarne forme i ima eksperimentalni oblik. Budući da nisu postojali arhivski podaci, odlučio sam da ih mi stvorimo, a pre svega smo želeli da sadašnjost spojimo sa prošlošću tako da ponekad čak ni ne znamo gde se nalazimo, u prošlosti ili sadašnjosti.
Mnogima ovde nije poznat Džojsov angažman oko bioskopa, kojim se bavi vaš film. Kako vi vidite vezu Džojsa i filmske umetnosti?
U Irskoj je, doduše, taj deo Džojsovog života veoma poznat s obzirom da Kino Volta, na neki način, označava početak irske filmske priče. Nagrade na festivalu u Dablinu nazvane su „Volta Awards“, kao omaž tom bioskopu. Jedan od najvećih poznavalaca Džejmsa Džojsa, Džon Makort, koji takođe nastupa u filmu, smatra da je bioskopsko iskustvo imalo veliki uticaj na Džojsa jer je neke ideje potom uključio u Uliksa. Svakako, pored Džejmsa Džojsa bilo mi je važno da predstavim i Tršćane koji su s njim sarađivali i koji su investirali u otvaranje bioskopa. Oni su zanimljivi jer su otvarali bioskope po Evropi. Pre prvog bioskopa u Irskoj, otvorili su prvi bioskop u Rumuniji. Taj dokumentarac je i spomenik tim preduzetnicima jer su u filmu prepoznali nov medij koji će u budućnosti postati izuzetno uspešan.
Spominjali ste i da je ovaj film svojevrstan omaž Trstu. Početkom 20. veka Trst je bio veoma živa luka i trgovinsko čvorište. Šta vam se dopadalo u tadašnjem Trstu i da li je taj duh grada živ i danas?
Smatram da je razdoblje Trsta na početku 20. veka najzanimljivije. Po pitanju kulture, to je bilo izuzetno vreme i Džojs je imao sreću što je baš tada boravio u Trstu. Tu se susreo sa italijanskom operom, sa futurizmom, sa evropskom literaturom, pre svega sa Italom Zvevom, koji se smatra izuzetno značajnim italijanskim piscem. Trst je u ono vreme bio jedan od centara Austrougarske, ali i grad u kome je živelo najviše Slovenaca. Pravi multikulturalni grad, koji je danas, nažalost, potpuno promenjen i samo je bleda senka tadašnjeg izuzetnog mesta.
Prevod: Alenka Zdešar-Ćirilović
foto: Željko Stevanić
