Mančester si ti

Kad sam bio, ili kad ću biti najbliži Noelu Galageru iz Oasisa? Mislio sam da, ako kupim karte za koncerte Oasisa 2025. ili 2026, da bih mogao da budem na pola kilometra od gitariste i kompozitora hitova benda čiji je povratak toliko zainteresovao svet. Možda sam mu bio najbliži pre nekoliko godina kada sam prolazio njegovom mesnom zajednicom Maida Vale (Little Venice) u Londonu, ako je baš tada bio u dnevnoj sobi i svađao se sa ženom od koje se razveo sa parnicom od dvadeset i nešto miliona funti pa je i to navedeno kao razlog za okupljanje braće Galager.

Ali, u prošlu nedelju, zahvaljujući ZP evo mene na derbiju i utakmici godine Mančester Siti – Arsenal, a u loži prekoputa Noel Galager lično. Neću o utakmici koja sigurno spada u nešto najbolje u istoriji fudbala. Već o bendu Oasis i Mančester Sitiju, o pop kulturi i fudbalu u Britaniji. Pre samog meča, u odajama kluba pratimo uvod u meč i kviz u kojem pobednik dobija pola sata druženja sa Noelom Galagerom. Kad to ispričam drugu po povratku u Beograd, on kaže: „Šta bi dobio pobednik na Zvezdinom kvizu? Pola sata sa Acom Lukasom?“ Odgovorim: „Ili Bajagom?“

U Britaniji je fudbal neodvojiv od pop kulture. Na Mančester junajtedu sam video kako domaći fudbaleri izlaze uz The Stone Roses. U prošlu subotu na gradskom derbiju Vest Hema i Čelsija oko stadiona sa razglasa ide „Police and Thieves“, rege standard Junior Marvina koji je proslavio Clash a u originalu ide u filmskom debiju Gaja Ričija „Dve čađave dvocevke“.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 26. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Nedeljnik 663

UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON

HT 10