Taman kada bi ostali pali nisko, on bi pao na još niže.
Nije bilo te bljuvotine koju Džeri Springer nije mogao da „smućka“ za TV. Bio je kralj svog žanra, dnevnih rijaliti-talk emisija prepunih suptilnog nasilja. „Neverni muž oktriva“; „Tinejdžerka striptizeta oktriva“; „Džin beba“. Takve su bile njegove najave.
Džeri Springer preminuo je juče u Čikagu, u 79. godini. Za svoju emisiju govorio je da je o obespravljenima, oštećenima, kohorti ljudi ogrubeloj od televizijske ignorancije.
U tom smislu, tvrdi Washington Post, Springerov beskrajni ciklus haosa – jer šou se emitovao skoro 27 godina – gledaocima je pružao neku vrstu olakšanja, momente u kojima bi oni stali i pomislili ‘Pa čekaj, ima i nekoga kome je gore nego meni’.
Ali Springerova namera nije bila rasvetljavanje sve one gorčine ljudskih života, već njeno eksploatisanje. Kada bi usred njegove emisije izbila tuča raspomamljene publike i kada bi ogromni mišićavi izbacivači uleteli u tu gomilu da je razbiju, Džeri bi samo teatralno uzdahnuo, oborio glavu i ispustio mikrofon. Neiskrena pantomima žaljenja i rezignacije bila je simbol Springerovog cinizma i lukavosti, jer uvek je on bio taj koji pali šibicu pa se kasnije iščuđava kad vatra plane. Dugo vremena Springer je bio nezaustavljiv, nedodirljiv. Svojim „gadnim“, gadno je u gledanosti nadmašio Opru Vinfri.
Springerov šou, iz današnje vizure, deluje kao preteča daleko gnusnije i amoralnije – jednom rečju današnje – ere video haosa. Na YouTube-u, na društvenim mrežama, svuda su gomile neprikladnih video snimaka. Tuče, saobraćajne nesreće, pornografija. Živimo u Springerovom svetu, samo što više za takve opscenosti nije potrebna nikakva TV emisija. Mi smo ta emisija, a oduvek smo i bili. Springer je to dobro znao.
Prvo je bio advokat, pa politički operativac Roberta F. Kenedija, izgubio mesto u savetu nakon otkrivanja afere koju je imao sa prostitutkom, ali na kraju postao i gradonačelnik Sinsinatija. U talk show svet ulazi 1991. godine, ali nakon početnog neuspeha menja ploču, okrećući se tabloidnom pristupu. Blagog izgleda, žicom uokvirenih naočara i raščupane kose, Springerova emsija odisala je neopasnošću, čak i nekom profesorskom atmosferom, u potpunoj suprotnosti sa šok-festom čiji je bio kolovođa.
Čini se da je Springerovo zaranjanje u TV nihilizam inspirisano emisijama Dženi Džons, da je od nje preuzeo tabloidnu osetljivost i rafinisao je kao obogaćeni uranijum, i da je, emitovanjem psovki bez cenzure ili okrvavljenih nosova u živom programu, on ipak napravio korak više.
Istina, da nije bilo potražnje za takvim programom na američkom TV tržištu toga vremena, verovatno ne bi bilo ni Springerovih emisija. Ali je bilo. Kao i Springerove sposbnosti da to pravovremeno uvidi.
Tagovi
