Život u četiri zida, život pod opresijom, unutar nametnutih i neprobojnih granica – svakodnevica je LGBTIQ+ ljudi u mnogim delovima sveta. U društvima koja diskriminišu LGBTIQ+ pojedince ili čak kriminalizuju njihov seksualni i rodni identitet, život u četiri zida postaje jedina opcija, a taj ograničeni prostor ostaje jedini prostor slobode. Šta kada se granice ipak pređu i kada se, uprkos svemu, probiju barijere i mogućnost za bolji i mirniji život pronađe na drugom kraju sveta?
O tome govori online izložba fotografija Severa Zolaka „Boundless Love: When Love Crosses Boders“ („Bezgranična ljubav: Kada ljubav prelazi granice“), nastala u saradnji mreže neprofitnih organizacija RMN (Rainbow Migration Network), kojom koordinira Beogradski centar za ljudska prava, uz podršku Nemačke razvojne saradnje i GIZ-a.
Pred objektivom Severa Zolaka našli su se ljudi iz Irana, Bangladeša, Kine i Indije koji su svoje privremeno ili trajno boravište su pronašli u Srbiji. Govorili su o borbi, preprekama, surovosti društva i podelili svoje priče o prevazilaženju granica – kako državnih tako i fizičkih, društvenih i emocionalnih.
Uoči Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije koji se obeležava 17. maja, delimo priče ljudi koji su postali naši susedi, prijatelji, sugrađani, u ime svih onih koji se svakodnevno bore za jednakost i prihvatanje.
Na putu ka boljoj budućnosti
Mladić K.K. iz Irana napustio je svoju zemlju 2018. godine zbog teške diskriminacije koju je trpeo zbog svoje seksualne orijentacije. Život u Srbiji mu nije lak, suočava se sa raznim izazovima, ali se bori i vidi mogućnost za napredak i stvaranje bolje budućnosti za sebe i svog partnera, sa kojim živi u Beogradu.
Radi kao kuvar u jednom restoranu i sanja o tome da članove svoje porodice dovede u Srbiju: „Sada kada sam ostvario dosta toga ovde, želim da idem samo pravo. Jedina briga mi je kako mi je porodica u Iranu – da li su dobro, šta rade, želeo bih da ih dovedem ovde u Srbiju, da im pokažem kako sam uspeo“.
Pripadati i biti prihvaćen
Tridesetjednogodišnji C.D. iz Kine državu porekla je napustio zbog progona koji je pretrpeo kao LGBTIQ+ osoba. „Iako je daleko od savršenstva, Srbija mi je pružila utočište i postala moj dom zahvaljujući organizacijama koje su mi pomogle. Osećam da ovde pripadam, a to nigde dosad nisam osetio. Ljudi su otvoreni i neposredniji, lakše se sklapaju prijateljstva“, rekao je on.
Ističe da je najteže bilo prevazići emocionalne granice. Teško je bilo početi život iznova potpuno sam, a ne izgubiti nadu. Ipak, probio je onu najtežu barijeru – sumnju i strah da će biti ućutkan. Nakon što je najteže poglavlje života ostavio iza sebe, sanja jednostavne snove o učenju jezika, integraciji u srpsko društvo i, najvažnije, očuvanju osećaja pripadnosti i prihvaćenosti.
Borba protiv predrasuda
Tridesetdevetogodišnja transžena iz Indije prošla je trnovit put od države porekla do Evrope. Život trans osoba je svuda izuzetno težak, ali u Indiji su joj bila ugrožena osnovna ljudska prava i sama egzistencija je postala upitna. Kada je stigla u Srbiju 2022. godine, tu nije bio kraj problemima. Ni naše društvo ne gleda blagonaklono na trans osobe, što je i osetila. Uprkos tome, veruje da Srbija može postati njen dom.
„Zahvaljujući podršci dobrih ljudi sam uspela da pronađem motivaciju i snagu da nastavim dalje, iako je diskriminacija u društvu i dalje izražena. Naišla sam na divnu malu zajednicu, grupu ljudi koja me ne etiketira, već me vidi kao ljudsko biće“, zaključuje ona.
Novi početak u Srbiji
Prevazilaženje granica za dvadesetdevetogodišnjeg momka iz Bangladeša počinje begom iz zemlje porekla, u kojoj je bio meta ekstremističke organizacije zbog svoje seksualne orijentacije i zato što je ateista. Srbija je za njega postala simbol novog početka, zemlja kojoj pripada. Posle godina preživljavanja i borbe, konačno može da se fokusira na uspostavljanje veza sa ljudima, građenje odnosa, prijateljstvo i ljubav.
„Shvatio sam da mi je ljubav pomogla da prevaziđem sve granice – ne samo da pronađem dom u drugoj zemlji, već i unutar sebe“, kaže i naglašava da svoju budućnost vidi u Srbiji, bez obzira na kulturološke i društvene razlike, te jezičku barijeru.
Pomoć u borbi protiv diskriminacije
LGBTIQ+ pojedinci, izbeglice, tražioci azila i ljudi u pokretu svakodnevno se bore da prevaziđu prepreke koje im onemogućavaju da uživaju osnovna ljudska prava. Premda je važno da svako ponaosob pruži podršku ljudima koji žive sa nama i naši su sugrađani, institucionalna podrška je još značajnija. Izložba je nastala u saradnji mreže neprofitnih organizacija RMN (Rainbow Migration Network) i Deutsche Gesellschaft fürInternationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH uz podršku agencije za integrisane komunikacije Executive Group i dostupna je online.
