Evropski lideri kojima se pridružio i lider Kanade razgovarali su danas o mirovnim naporima predvođenim SAD za okončanje gotovo četvorogodišnjeg rata između Rusije i Ukrajine i to usred rasplamsavanja neprijateljstva između Moskve i Kijeva povodom ruske tvrdnje o ukrajinskom napadu dronovima na Putinovu rezidenciju, što Ukrajina demantuje.
Virtuelni sastanak okupio je evropske lidere kao i kanadskog premijera Marka Karnija, šefove evropskih institucija i generalnog sekretara NATO Marka Rutea, rekao je poljski premijer Donald Tusk koji je takođe prisustvovao.
Tusk je rekao, govoreći na sastanku poljske vlade posle ovog virtuelnog sastanka da je „mir na vidiku“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je na mreži Iks danas napisala da je bio dobar razgovor danas sa evropskim liderima o podršci Ukrajini, njenoj bezbednosti i rekonstrukciji zemlje.
„Na kraju prosperitet slobodne ukrajinske države je u pristpuanju EU. To je takođe i ključna bezbednosna garancija sama po sebi“, napisala je fon der Lajen.
Ona je dodala da pristupanje Uniji ne donosi dobrobit samo zemljama koje ulaze u nju, „već, kako pokazuju talasi proširenja jedan za drugim, cela Evropa od toga ima koristi“.
MERC: POMERAMO MIROVNI PROCES NAPRED
Ovo je bio prvi sastanak evropskih lidera od kada je predsednik SAD Donald Tramp primio ukrajinskog predsednik Volodimira Zelenskog na Floridi u nedelju. Tramp je posle tog razgovora sa Zelenskim rekao da su Ukrajina i Rusija „bliže nego ikad“ mirovnom sporazumu, mada je priznao da bi nerešene prepreke i dalje mogle da spreče postizanje dogovora.
„Pomeramo mirovni proces napred“ rekao je nemački kancelar Fridrih Merc koji je učestvovao u današnjem sastanku. On je na mreži Iks dodao da se „transparentnost i poštenje sada zahtevaju od svih, uključujući Rusiju“.
Direktno pominjanje Rusije usledilo je pošto su ruski i ukrajinski zvaničnici razmenili optužbe oko navoda Moskve da je Ukrajina u noći od nedelje na ponedeljak pokušala da napadne Putinovu rezidenciju u Novgorodskoj oblasti u severozapadnoj Rusiji sa 91 dronom dugog dometa, gotovo odmah posle Trampovih razgovora sa Zelenskim.
Ukrajina je to demantovala a te tvrdnje i demantiji prete da poremete mirovne napore.
„Ne sviđa mi se to. To nije dobro“, izjavio je Tramp juče posle telefonskog razgovora sa Putinom koji mu je rekao o napadu.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je danas da Rusija i dalje nije obezbedila nikakve verodostojne dokaze da potkrepi svoje tvrdnje.
„Moskva to ne daje zato što se nije dogodio takav napad“, napisao je on na mreži Iks.
Sibiha je dodao da Rusija ima dugi rekord lažnih tvrdnji, i osvrnuo se na demantiji Kremlja da namerava da napadne Ukrajinu uoči početka njene invazije na tu zemlju 24. februara 2022. godine.
VAŠINGTONSKI INSTITUT: KREMLJ NASTOJAO DA PRODUŽI MIROVNE PREGOVORE DA BI NASTAVIO SVOJ RAT
Zelenski je juče takođe rekao da su ti navodi „još jedna laž“ Moskve namenjeni da sabotiraju mirovne napore.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov uzvratio je danas da je navodni ukrajinski napad imao za cilj da „spreči napore predsednika Trampa da promoviše mirno rešenje“ rata.
Tokom rata Rusija i Ukrajina razmenili su optužbe o napadima koji ne mogu biti nezavisno provereni zbog borbi.
Peskov nije rekao da li će Moskva dati fizičke dokaze o napadu kao što su krhotine dronova, navodeći da je to pitanje za rusku vojsku.
„Ne mislim da su potrebni bilo kakvi dokazi ovde“, rekao je Peskov.
U poljoprivrednoj oblasti Novgorod je jedna od zvaničnih rezidencija predsedništva, blizu grada Valdaija oko 400 kilometara severozapadno od Moskve. Ta oblast je korišćena kao letovalište za visoke državne zvaničnike još od sovjetske ere.
Vašingtonski Institut za proučavanje rata saopštio je da od kada je Tramp pokrenuo diplomatsku inicijativu na početku godine da okonča rat „Kremlj je nastojao da odloži i produži mirovne pregovore da bi nesmetano nastavio svoj rat, sprečio SAD od uvođenja mera namenjenih da pritisne Rusiju da uđe u značajne pregovore, i čak da bi izvukao ustupke oko bilateralnih američko-ruskih odnosa“.
Tagovi
