Lekovi protiv bolova koji se mogu kupiti bez recepta, uključujući paracetamol i ibuprofen, mogli bi tiho doprinositi razvoju antimikrobne rezistencije (AMR).
Ovaj fenomen, u kojem mikroorganizmi razvijaju sposobnost da odole lekovima koje koristimo da ih uništimo i lečimo infekcije, predstavlja rastući globalni zdravstveni problem, piše Njuzvik.
Prema prvoj studiji ovog tipa, ovi uobičajeni lekovi ne samo da mogu da podstaknu AMR kada se koriste pojedinačno, već imaju i pojačan efekat kada se koriste zajedno.
Istraživači sa Univerziteta Južne Australije ispitivali su interakciju između lekova koji nisu antibiotici; širokospektralnog antibiotika ciprofloksacina, koji se koristi za lečenje kožnih, crevnih i urinarnih infekcija; i bakterije Escherichia coli (ešerihija koli) – čestog uzročnika crevnih i urinarnih infekcija.
Oni su otkrili da paracetamol i ibuprofen značajno povećavaju mutacije bakterija, čineći ešerihiju koli veoma otpornom na antibiotik.
To stvara ozbiljne zdravstvene posledice, naročito za ljude u domovima za stare gde se redovno primenjuje više lekova, na primer za hronična oboljenja, upozorili su istraživači.
Šta je AMR?
AMR je „jedna od najvećih globalnih pretnji po javno zdravlje i razvoj“, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Procene govore da je bakterijska AMR doprinela sa oko 4,95 miliona smrti širom sveta 2019. godine, od čega je 1,27 miliona direktno uzrokovano njom.
„AMR nastaje kada bakterije, virusi, gljivice i paraziti evoluiraju i razviju otpornost na lekove namenjene njihovom uništavanju“, rekao je za Newsweek autor studije i mikrobiolog profesor Rietie Venter.
„To znači da antibiotici i drugi tretmani gube svoju efikasnost, pa infekcije postaju teže ili ponekad nemoguće za lečenje. Kao rezultat toga, značajno raste rizik od prenošenja bolesti, teških oboljenja, dugotrajnih invaliditeta i smrti.“
Šta kažu istraživanja
Upotreba i prekomerna upotreba antibiotika glavni su uzročnici razvoja AMR-a, ali ova studija sada ukazuje da i lekovi koji nisu antimikrobni mogu imati ulogu, dodaje Venter.
„Kada su bakterije bile izložene ciprofloksacinu zajedno sa ibuprofenom i paracetamolom, razvile su više genetskih mutacija nego uz antibiotik sam, što im je pomoglo da brže rastu i postanu veoma otporne“, objasnio je Venter.
„Zabrinjavajuće je da bakterije nisu bile otporne samo na ciprofloksacin, već je uočena i povećana otpornost na više drugih antibiotika iz različitih klasa.“
„Otkrili smo i genetske mehanizme iza ove otpornosti. Ibuprofen i paracetamol aktiviraju odbrambene mehanizme bakterija, pomažući im da izbacuju antibiotike i time ih čine manje efikasnim.“
Ispitivanje lekova
Studija je ispitivala devet lekova koji se često koriste u domovima za stare.
Među njima su ibuprofen (antiinflamatorni lek protiv bolova), diklofenak (antiinflamatorni lek za artritis), paracetamol (za bol i povišenu temperaturu), furosemid (za visok krvni pritisak), metformin (za povišen šećer kod dijabetesa), atorvastatin (za snižavanje holesterola i masnoća u krvi), tramadol (jači analgetik posle operacije), temazepam (za poremećaje sna) i pseudoefedrin (dekongestiv).
„Mikroorganizam smo izložili lekovima samo jednom kako bismo posmatrali efekte. Kontinuirana upotreba ovih kombinacija lekova potencijalno bi mogla pogoršati situaciju“, rekao je Venter.
„Lekovi su povećali učestalost mutacija i do 12 puta (12 puta više bakterija postalo je otporno na antibiotik). Kada su oba leka kombinovana, svaka bakterija je nosila više mutacija, što je značilo da su bile otporne i na visoke doze antibiotika. Neki analgetici, poput ibuprofena, mogli bi sami po sebi da podstaknu razvoj AMR-a. Međutim, uzimanje ovih lekova zajedno sa antibiotikom dodatno pojačava efekat. Ako su analgetici i dalje prisutni u crevima kada se uzima antibiotik, efekat je isti kao da su uzeti istovremeno.“
Istraživači sada pozivaju na dalja istraživanja interakcije lekova kod pacijenata koji su na dugoročnim terapijama, kako bi se bolje razumela uloga uobičajenih lekova u slabljenju dejstva antibiotika.
„Uticaj lekova koji nisu antibiotici na AMR je poznat još od ranih 2000-ih. Ovaj rad dodaje još jedan primer, ali fenomen sam po sebi nije neočekivan“, rekao je profesor Tim Walsh, direktor biologije u Ineos Oxford Institutu za istraživanje antimikrobne rezistencije u Velikoj Britaniji.
Potrebno još istraživanja
„Ova nova studija koristila je samo dva soja E. coli (jedan laboratorijski i jedan iz normalne crevne flore). Svi eksperimenti urađeni su in vitro (izvan živog organizma, na primer u epruveti ili kulturi ćelija). Bez in vivo potvrde (na primer u modelu creva kod miševa), veoma je teško predvideti kako bi se ovi nalazi odrazili na živi organizam. Životinjski model bi omogućio i detaljniju analizu mikrobioma, koja bi dala mnogo smislenije uvide. Ljudi bi uvek trebalo da slede savet lekara i da se ne uznemiravaju. Analgetici su i dalje bezbedni i efikasni za namenu kojoj su namenjeni. Antibiotike treba koristiti samo kada ih propiše lekar i samo za bakterijske infekcije gde su zaista potrebni.“
Venter je dodao: „Iako su prethodne studije ukazivale na vezu između ibuprofena i AMR-a (npr. ibuprofen u otpadnim vodama), naša studija je prva koja je sistematski istražila efekat niza lekova koji se često koriste u domovima za stare, kao i kombinacija lekova koji se često koriste zajedno. Takođe, istraživali smo klinički relevantan crevni mikroorganizam koji je u početku bio osetljiv na antibiotike, koristeći lekove u koncentracijama koje se očekuju u crevima.
Uzimanje analgetika samih po sebi ne bi bio veliki problem. Veći rizik predstavlja kombinacija više lekova zajedno sa antibioticima.“
Tagovi
