Fermentacija pomoću kvasca predstavlja ključnu tehnologiju u razvoju održive, bio-bazirane ekonomije. Ovaj proces, poznat još iz davnina, danas otvara vrata ka rešenjima za borbu protiv klimatskih promena i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
Tokom fermentacije, mikroorganizmi – poput kvasca – pretvaraju šećere iz biomase u bio-molekule koji se koriste kao energenti. Kvasac, u anaerobnim uslovima (bez prisustva vazduha), pretvara biljne šećere, najčešće glukozu, u etanol – gorivo koje pokreće automobile, avione, pa potencijalno i čitave gradove.
Do sada smo imali tri generacije biogoriva:
-
prva generacija – koristila je sirovine iz prehrambenih izvora (npr. šećerna trska, žitarice),
-
druga generacija – koristi otpadnu biomasu (stabljike, drvo, slama),
-
treća generacija – koristi alge uzgajane za dobijanje ulja koje se prerađuje u gorivo.
U zavisnosti od primene, razlikuju se:
-
Biodizel – za dizel-motore, dobijen iz biljnih ulja i masti,
-
Bioetanol – za benzinske motore, nastaje fermentacijom biljnih šećera,
-
Bio-mlazno gorivo – koristi se u avionima bez modifikacije motora.
Ova goriva smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte i doprinose energetskoj tranziciji. Mnoge zemlje već mešaju etanol sa benzinom kako bi umanjile potrošnju fosilnih goriva.
VIŠE OD GORIVA — bio-inovacije kroz kvasac
Kvasac omogućava proizvodnju bio-polimera koji zamenjuju plastiku, održivih materijala za gradnju, pa čak i biorazgradivih deterdženata. Enzimi dobijeni fermentacijom koriste se i u tekstilnoj industriji za izradu eko-vlakana i boja.
Pametnom upotrebom biomase i mikroorganizama gradimo održivu budućnost – sa manje otpada, više inovacija i boljom zaštitom životne sredine.
